Biblija objavljuje ponovni dolazak Isusa Hrista na zemlju!

Uvod Živimo usred najveće krize ljudske istorijie. Rat, droga, korupcija, revolucije, zarazne bolesti, glad i niz drugih ljudskih i prirodnih katastrofa koji se šire po celom svetu. Sve su vrednosti poremećene, a norme prekršene. Sveto Pismo predskazuje da dolazi kraj ovom bezbožnom, ne poslušnom i zlom svetu. Pismo izjavljuje da će vrhunac biti ponovni dolazak Gospoda Isusa Hrista. Kada ljudi zapomažu: „Šta će biti s nama? Kuda sve to vodi?“ Božija Reč daje jasan, siguran odgovor. Biblija kaže da će kraj svemu biti kada se vrati Isus Hrist i da Božije izabranike čeka nagrada. Dr. Klajv Luis, koji je bio profesor univerziteta na Kembridžu i Oksfordu, istakao je razlog zašto se ljudi ismejavaju, rugaju ideji povratka Isusa Hrista na zemlju „Mnogi takozvani hrišćani koji se od celog hrišćanstva drže samo imena kažu da je ta nauka lažno učenje jer se ponovni Isusov dolazak nije izvršio u njihovo vreme, ali se tu svesno zaboravlja da je bilo potrebno da se monoga proročanstva Svetog Pisma pre ponovnog Hristovog dolaska imaju izvršiti. Osim toga, teorija evolucije odvraća mnoge ljude o Hristovom ponovnom dolasku. Ako verujemo da čovek sve više napreduje u sve savršenije biće, nećemo nikada prihvatiti Hristovo obećanje da će se vratiti i ukinuti greh i smrt. Učenje o povratku Gospoda Isusa Hrista pogađa mnoge planove i snove miliona ljudi.“Oni samo žele da jedu, piju i vesele se, bez ičijeg mešanja u njihov sebičan život.“ Sveto Pismo predskazuje da će se u zadnje dane pojaviti rugači koji će živeti po svojim željama, podsmevati se hrišćanima i govoriti: „gde je obećanje o Njegovom dolasku? Jer od kako očevi pomreše sve stoji tako kao od početka stvaranja“. (2. Petrova 3:4). Bez obzira na zablude ovih rugača nauka o ponovnom Hristovom dolasku zauzima važno mesto u Božijoj Reči.

Od trideset i devet  knjiga Starog Zaveta, šesneist ih je proročkih, a gotovo sve ostale sadrže više navoda koji se odnose na budućnost. Isto tako Novi Zavet sadrži mnogobrojna mesta proročkog sadržaja, kako u Evanđelima, tako isto i u poslanicama, a i završava se Otkrivanjem koje je potpuno posvećeno proročanstvu. Ozbiljniji učenici Svetog Pisma nalaze u Starom Zavetu oko 660 uopštenih proročanstava. Od ovih 660 uopštenih 333 se odnose na Isusa Hrista.

Kada je Gospod Isus došao prvi put na svet, ispunilo se 109 od svih starozavetnih proročanstava o Njemu. Ostalo je još 224 proročanstva da se ispune, kada Isus Hrist bude ponovo došao na zemlju. Ponovni Isusov dolazak u Bibliji se spominje osam puta više nego prvi Gospodnji dolazak na svet. Gospod Isus Hrist spominje Svoj ponovni dolazak 21 put. Osim toga na 50 mesta On upozorava Svoje učenike da straže i da budu spremni kada On bude ponovno došao. Na osnovu navedenih podataka očigledno je da Sveto Pismo mnogo govori o ponovnom dolasku Gospoda Isusa Hrista i zbog toga ova tema zaslužuje  našu posebnu pažnju. Čuvajmo se, dakle, da ne zanemarimo studiranje, proučavanje biblijskih proročanstava. Svedok istine je rekao da će u svetu biti događaja koji će ukazivati  na to da se približava vreme Njegovog ponovnog dolaska: „A kad se ovo počne zbivati, ispravite se podignite svoje glave, jer se približava vaše izbavljenje. I kaza im jednu priču: pogledajte smokvu i sva drveta; čim primetite da pupe – sami znate da je leto već blizu. Tako i vi kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je carstvo Božije blizu“ Luka 21:28-31.      

Mnogi biblijski učitelji koji Sveto Pismo čitaju ispravno u svetlu savremenih događaja, osećaju da živimo u poslednjim danima na zemlji i da smo već ušli u završni čin velike drame koja je počela pre 6000 godina tamo u vrtu Edena. Početkom ovog veka mnogi su se intelektualci rugali onome što je apostol Petar napisao u svojoj poslanici  (2. Petrova 10-12), ali eksplozije atomskih bobi promenili su njuhovu sumnjičavost u čuđenje biblijskom proročanstvu. Kao i uvek, u svakom kritičnom času ljudi koji nisu poučeni u Svetom Pismu, odnosno Bibliji skloni su da budu teško prevareni od lažnih proroka, spiritista, vračara, gatalica, dlana i taloga kafe u šoljici i svih ostalih sujeverja. Dnevno se troši ogroman novac u pokušaju da se nađu nagoveštaji o tome šata donosi budućnost, iako sve što je potrebno jeste da odu u najbližu knjižaru i kupe Sveto Pismo, Bibliju na čijim će stranicama naći tajnu budućnosti.    

U prošlosti je širom sveta krstarilo, lutalo dosta fanatika zemljom i postavljali su datume o svršetku sveta, a rezultat toga je da je slavna istina učinjena nejasnom i zamračenom. Znamo da je sve ovo osmišljenost zlog Sotone. Oni koji su proučavali istoriju Crkve mogu se setiti da su često tako samozvani proroci svet doveli do masovnih histerija. Godine 1843. Vilijam Miler je prorokovao da će kraj sveta doći u noći 21. marta. „Tačno u ponoć“, rekao je: „zatrubiće trube, nebesa će se otvoriti i Isus će se pojaviti po drugi put“. Oni koji su više verovali Vilijamu Mileru nego Svetom Pismu, odnosno Bibliji, sakupili su se i u velikom broju čekali, a zatim su se rano ujutro rano povukli svojim kućama razočarani i posramljeni. Jasno je da su mogli biti pošteđeni tako javne sramote, da su se samo setili Isusovih biblijskih upozorenja: „Bdite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar kuće... Nije vaše da znate vremena ili rokove koje je otac odredio svojom vlašću“ (Marko 13:35; Dela 1:7).

Pravi hrišćanin ne želi da počini grešku Vilijama Milera određujući datum Hristovog povratka. Ali, sa velikom ozbiljnošću možemo reći da vreme u kojem živimo, temeljno se razlikuje od bilo kog doba pre. Tok života se eksplozivno ubrzao, neverovatni događaji, koji bi ne baš davno bili senzacionalni, sada se skoro neopaženo smenjuju. Moralni pad postao je tako uobičajen i svuda prihvaćen, da se uopšte više niko netrudi da ga osudi. Zbog mnogog bezakonja ohladneće ljubav mnogih. Korupcija u najvišim vrhovima postala je skoro pravilo, a ne izuzetak. Može se obistiniti „da ovaj naraštaj neće proćui dok se ovo nezvrši“. (Matej 24:34). Jedan veliki Božiji sluga Dvajt Mudi umeo je da kaže:

"Nikada ne propovedam a da ne pomislim da Gospod može doći i pre moje ponovne prilike da propovedam“. Dr. Kembel Morgan, ugledni britanski sveštenik-pastor, rekao je: „Nikada ne počinjem svoj posao a da ne pomislim da bi ga Isus možda mogao prekinuti i otpočeti Svoj. Ne očekujem smrt. Čekam Njega.“ Tako treba da živi svaki iskren hrišćanin, u neprestanom očekivanju Gospoda Isusa Hrista. Proučavanje proročke reči ima ima praktičnu vrednost za vernika, da se odvoji od bezbožnog sveta, da podigne oči ka Gospodu  i uzvikne s onima koji ga očekuju: „Amin! Dođi Gospode Isuse!“ (Otkrivenje 22:20). Otkrivenje Božije sile, kada će Bog poslati Svoga Sina, da sudi neprijateljima i uspostavi Svoju slavnu vladavinu, ne može nas ostaviti ravnodušnim. Za one koji pripadaju Gospodu ne postoji ništa divnije od očekivanja povratka Onoga koji je dao svoj život za njih i obećao im da će ponovo doći, da ih uzme k Sebi tako da zauvek budu s Njim. Ponovni dolazak Isus Hrista ne samo što će učiniti kraj iskušenjima, koja su deo života svakog Božijeg deteta na ovoj zemlji, već će to biti, pre svega, trenutak kada ćemo konačno svojim očima videti Gospoda nad vojskama u svoj Njegovoj slavi. (1. Jovanova 3:2). Ključni stih Otkrivenja je treći stih prvog poglavlja. Taj stih se ponavlja i na kraju knjige. Ako želimo blagoslove u svom životu i u Crkvi, trebamo da čitamo Otkrivenje i držimo ono što u njemu piše, (Otkrivenje 22.18-19).

Čitaj kao što je napisano. Jedino Sveti Duh može da nam da razumevanje Njegove Reči. On nam pomaže da imamo koristi od proučavanja od proučavanja  Božije proročke reči. Zato je potrebno da se molimo da nam Gospod da „Duha premudrosti i otkrivenja i bistre oči srca da Ga upoznamo“. Proroku Danilu  Bog je otkrio velike i divne stvari i jedan od razloga  za to leđi u Danilovom stavu „Tada zaželjeh znati istinu“. (Danilo7:16,19; 8:15). Obećanje koje je Gospod dao proroku Jeremiji (Jerimija 33:3) važi za svakog iskrenog hrišćanina. 1. Korinćanima 13.19-12 kaže nam da nemožemo znati sve o budućim događajima, dok ne vidimo lice licem k licu Gospoda Isusa Hrista, čije će proročke reči biti ispunjene u potpunosti (Luka 21:33). pre nego što započnemo proučavanje biblijskog studija o zadnjim događajima, dobro je da imamo na umu sliku koja može da nam pomogne u objašnjenju nekih razlika proročanstvima zapisanih u Starom Zavetu, Evanđeljima, Poslanicama i Otkrivenju: oni koji žive u planiskim krajevima mogu primetiti da, kada se gleda iz daleka, dva vrha izgleda kao da pripadaju jednom planinskom lancu. Međutim kada se približimo, opažamo da su odvojeni dubokom dolinom i više kilometara udaljeni jedno od drugoga.      

Idemo li dalje, otkrićemo i druge razlike koje se isprva, dok smo stajali u podnožiju prvog planinskog lanca, nisu vidle. Slično tome, proroci Staroga Zaveta često nam prikazuju proročku istinu, ne ističući različite detalje koji slede jedan za drugim. Novi Zavet ostavlja baš te detalje. Još uvek je u pitanju isti krajolik, ali gledan izbliza, tako sada možemo razlikovati detalje koji su pre izgledali  kao da su u neredu. Ova slika takođe objašnjava teškoću, na koju često nailazimo prilikom utvrđivanja tačnog redosleda nekih proročkih događaja. Da bi nam bila jasnija biblijska proročanstva o budućnosti trba da imamo u vidu Božiji Zavet s izraelskim narodom i posebno zavet učinjen s Avramom.     

Božiji Zavet s Avramom    Više je puta potvrđen (1. Mojsijeva 12:1-3; 13:14-17; 15:18; 17:3-8). Božiji Zavet i obećanje prenešeno je na Isaka (1. mojsijeva 26:2-4) i na Jakova (1. Mojsijeva 28:13-14). Avramovo Seme je Gospod Isus Hristt, kroz koga Bog blagosilja sav svet (Galatima 3:16). Međutim, spomenuti stihovi, u kojim je reč o granicama zemlje, odnose se i na izraelski narod. Obećanje Avramovom potomstvu, jevrejskom narodu, podrazumeva vrlo jasno određene granice zemlje, koju će večno posedovati (1. Mojsijeva 15:18). Izrael nikada u istoriji, do današnjeg dana nije posedova zemlju u ovim granicama. To će ispunita kad Izrael primi Isusa, doživi obnovu i bude po vladavinom meisje.         

I u zavetu s Davidom      Bog daje važna obećanja (2. Samuelova 7:12-16; Psalam 89:20-29). Bog je obećao da će neko iz Davidove loze carovati zauvek. Ovo se odnosi na Gospoda Isusa Hrist (Luka 1:32-33). Slično piše i u Isaiji 9:6-7; Jeremiji  23:5-6; Jezekilju 37:24-25; Osija 3:4-5; Zahariji 14:4-9. Gospod Isus Hrist će carovati na prestolu Davidovu, a taj presto je na gori sion, u Jerusalemu.

                                                    Tema se nastavlja! Hvala na vašem strpljenju.                                               

                                                                                      Misionar: Nikola Nikola Mijatov-Meister