Seminar

Uvod: Evanđeoska misija Dobra Vest je ovaj seminar preuzela kao biblijsko ispravno tumačenje, vodstvo, razumevanje i praksu proročke službe. U ovom služenju (seminaru) prepoznaćeš vrednosti koje se izlažu i apsalutno uklapaju i potvrđuju u Bibliji. Primena ovog seminara u praksu, doneće svakom onom ko iskreno moli, Božije vodstvo, i biće obilno blagosloven. Prepoznaće ISTINU koja oslobađa, ispunjava, naučava i ohrabruje. Iz toga razloga želim, da ti Sveti Duh da mir i vremena dok  ovo budeš čitao. Amin. N.M.

Proročki narod

Sa ovom seminarom želim da započnem jednu seriju na temu o kojoj mi je Gospod intenzivno govorio u zadnje vreme. Moram da priznam da mi nije bilo lako ovo vreme dok sam čitao Božju Reč i bio karan. Sve je počelo pre nekoliko nedelja kada sam zamolio Gospoda da mi otkrije šta to znači biti proročki narod i šta je u životima proroka u njihovom ponašanju bilo neshvatljivo za ovaj religiozni svet i što on nije primio a šta su proroci morali da žive jer ih je Bog pozvao u takvu službu. I tada me je Bog jednog dana uputio da čitam knjigu proroka Jezekilja. Uzeo sam knjigu i počeo da je proučavam želeći da pronađem šta to pojedinac ili ceo narod mora da plati kao cenu da bi bio prorok, odnosno proročki narod.

ŠTA ZNAČI BITI PROROČKI NAROD?

Kad je Gospod uzeo od Duha koji je bio nad Mojsijem i dao pomazanje sedamdesctorici starešina, Isus Navin je bio zavidan. Pomazanje su, naime, primili i oni koji su bili izvan tabora. Mojsije je tada uzviknuo: "O, da bi sav Božji narod bio prorok!" I ta se Mojsijeva molitva ispunila u Novom zavetu. Isus kaže: "Vi ste grad na gori, vi ste so svetu i vi ste svetlo svetu!" Drugim rečima, Isus kaže − vi ste prorok ovome svetu. − Ko je prorok? Prorok je osoba koja ukazuje ovom svetu na nešto što je izvan standarda tog sveta, na dolazeći svetski poredak. I mi kao Božji narod imamo ulogu proroka, od Boga nam dani nam zadatak da ukazujemo svetu na nadolazeće Božje carstvo. "U vama je carstvo Božje!", kaže Isus. Carstvo Božje je pravednost, mir i radost u Duhu Svetome, i to je ono na šta treba da ukazujemo. Prorok nije samo onaj koji ukazuje na buduće događaje; on takođe, ovom svetu u datom trenutku svojim ponašanjem i Božjom Rečju obasjava njegova dela i pokazuje mu da su zla. Svet u kojem živimo može saznati da su njegovi moralni standardi niski jedino tako što ce biti suočen sa narodom koji će biti prožet Božjim standardima. Na koji način čovek doživi poziv da bude prorok? Šta se to dogodi u njegovom životu pre nego što kaže Bogu − Da. Okrenimo Jezekiljevu knjigu, prvo poglavlje, u dvadesetosmom stihu on kaže nakon opisa natprirodnih bića koje je video: "Kao duga u oblaku kad je kiša, taka na oči bijaše svjetlost unaokolo. To bijaše viđenje slave Božje na očima; i kad vidjeh, padoh na lice svoje, i čuh glas nekoga koji govoraše." Prvi događaj koji podstiče čovekovo srce da se približi više Bogu je otkrivanje Božje slave u njegovom životu. Božja slava se otkriva na razne načine. Jezekilj je video Božju slavu i tada su se dogodile tri stvari: video je, pao je ničice i čuo Božji glas. Što znači videti Božju slavu? Fariseji su došli k Isusu i pitali ga: "Kakav nam ti znak daješ da bismo ti verovali?" Isus im odgovara: "Vama, pokvarenom naraštaju, neće se dati nikakav znak osim znaka proroka Jone." To nikako ne znači da Bog nikome ne daje znak. Zašto onda njima nije dao znak? Bilo je to zato što su u srcu imali pogrešan motiv; hteli su da vide Božju slavu samo radi atrakcije. Jezekilj je bio taj koji je video Božiju slavu. Ljudi koji vide Božju slavu su pre svega ljudi koji su voljni da čine Božju volju. Jovan 2:25 kaže da Isusu niko nije trebalo da kaže kakav je čovek jer je video njegovu nutrinu. Bog je tako video Jezekiljevo srce i Jezekilj je video slavu Božju. Za koga još Pismo govori da je video slavu Božju? Dela 9:4−7. O kome se tu radi? O Pavlu. "On pade na zemlju i ču glas koji mu reče: 'Savle, Savle. zašto me progoniš!'"... "Njegovi saputnici su ostali nemi od čuđenja jer su čuli glas, a nisu videli nikoga." U celoj toj grupi ljudi, samo je jedan video slavu Božju. Zašto? Zato što je Bog video da će on biti voljan da sledi Njegov put. Tada, kad mu je Isus došao, on je bio progonitelj Crkve. Međutim, poznavajući njegova, Isus je znao da je Pavle sve to radio u neznanju. Slično čitamo u Danilu 10:7−9. "Jedini ja, Danilo, gledah ovo viđenje, ljudi koji bijahu sa mnom ne videše ga, ali ih spopadne silan strah te pobegoše da se sakriju... onemoćah... snaga me ostavi... Začuh glas njegovih reči..." Zašto je jedino Danilo video Božju slavu? − zato što je njegovo srce bilo voljno da sledi Boga i njegov duh je bio osetljiv. Osim toga, upravo je tih dana Danilo postio tri nedelje kako bi saznao Božju volju i Bog mu je otkrio. Niko drugi nije video. Zbog toga su proroci često izvrgnuti ruglu sveta i osudama da imaju priviđenja jer vide ono što drugi ne shvataju.

NIKO NE MOŽE PODNETI SLAVU BOŽJU

Čitajmo proroka Isaiju, šestu glavu, od prvog do osmog stiha. Isaija kaže: "...videh Gospoda gde sedi na prestolju... Rekoh: 'Jao meni, propadoh...' ...Tad čuli glas Gospodnji..." Isaija je najpre video, zatim je shvatio svoju grešnost, svoju ništavost pred Bogom, a onda je čuo glas Božji. Dogodilo se, dakle, isto kao sa Jezekiljom, Pavlom i Danilom. O tom kontrastu govori i Jeremija: o Bogu koji je svet i čoveku koji je grešan. Nemoguće je bez pokajanja, bez priznavanja svoje malenkosti, približiti se Bogu bilo na koji način. Prva reakcija čoveka koji vidi slavu Božju nije ponos nego upravo suprotno: osećaj grešnosti. Nakon toga Isaija kaže: "Jedan od serafima dolete k meni: u ruci mu žerava koju uze kleštima sa žrtvenika; dotaće se njom mojih usta i reče: '...greh ti je oprošten.'" Sledeći korak, dakle, jeste posvećenje. I to mora učiniti Bog i sada sledi najvažniji deo tog doživljaja, opisan je u osmom stihu: Tad čuh glas Gospodnji..." To je put, tako se postaje prorok. No, pitaće neko: "Kakve to veze ima s nama običnim smrtnicima? Ima veze jer nas je Hrist pozvao da budemo Njegov proročki narod. Ako je tako, onda mora da smo i mi sve to doživeli. Da li smo videli slavu Božju? Ko je od nas video slavu Božju?... Svi smo trebali da vidimo slavu Božju. Jovan 1:14 "i Reč je telom postala i nastanila se među nama. I mi smo promatrali slavu Njegovu." Jovan 17:22; "Ja sam im predao slavu koju si ti meni dao". Govori Hrist. Znači, svako od nas je video slavu Božju. A ko je slava Božja? Isus Hrist! Bog je u Isusu Hristu nastanio svu svoju slavu. Upravo se On u svoj svojoj slavi otkrio tvome i mome srcu u trenutku kad smo Ga primili. I zar da ne govorimo neobraćenim ljudima o slavnom doživljaju obraćenja, o doživljaju kad je greh uklonjen iz našeg srca, o doživljaju kad nas je mir ispunio, kad nas je radost ispunila? Zar da ne govorimo? To je slava Božja! Svaki onaj koji je nanovo rođen video je slavu Božju! To je prvi doživljaj: videli smo slavu Božju. Drugi doživljaj: padoh ničice. U Lukinom evanđelju, 5:8, nakon što mu je Isus na slavan način objavio gde treba da lovi ribu, Petar pade pred Isusa i rece: "Udalji se od mene, Gospode, jer sam grešnik!" Pitajmo se sada, svaki sam sebe: da li sam pao ničice u svom srcu kad sam doživeo Isusa Hrista? Ono što čovek doživi kad stvarno vidi slavu Božju jeste potreba za očišćenjem. U 1. Dnevnika 29:14, kad je David posvećivao hram i kada je Gospod otkrio svoju slavu, David reaguje kao i ostale Božje sluge pitajući: "Ko sam ja, i šta je moj narod?" Da li smo se pokajali za svoju grešnost? Ako i mislimo da naš Bog blagosilja, onda se molimo jedni za druge da nas naš ponos ne ugrabi radi toga, jer jedino što možemo reći jeste: "Ko sam ja, i šta je moj narod?""

I ČUH GLAS BOŽJI...

"Treći doživljaj: "I čuh glas Božji."To je jedan od ciljeva Božijih kadotkriva Svoju slavu. Bog hoće da budemo ljudi koji imaju obrezane uši, uši koje će čuti Njegov glas, uši "koje slušaju na učenički način". On ne želi sluge koje čuju i ne znaju šta su čuli, te svojim ustima kažu − DA, a svojim srcem − NE. Šta znači slušati na učenički način? To znači čuti i prihvatiti. Bog želi da ne budemo samo slušaci već i izvršitelji Reči. On je govorio samo onima koji su imali voljno srce da čine Njegovu volju. I, ako ne budemo voljni vršiti njegovu volju, nećemo biti u stanju da ga čujemo. Jovan u svom evanđelju 7:17 kaže: "Ako tko htedne vršiti volju njegovu, znaće da li je moja nauka od Boga ili ja govorim sam od sebe." Uočavate li kako je snažna ova reč? Ona sadrži strašno mnogo. Ona nam kaže da naš problem u vezi s našim nedoumicama o Hristu leži ni u čemu drugom već u našoj nevoljnosti da izvršujemo Božju Reč. Otkrivenje 2:7 kaže: "Ko ima uho, neka čuje šta Duh poručuje crkvama!" Šta Duh poručuje crkvama danas? Bog je svoju slavu često otkrivao Izraelu, svom narodu koji se tako često okretao za idolima jer je želeo da ga očisti i zato je morao da mu govori. Stoga mu je otkrivao svoju slavu da bi je narod video i da bi kasnije imao poštovanje prema onome koji mu je govorio, samom Bogu. Ja sam uveren, na temelju onoga šta Duh čini danas u svetu, da ono što Duh danas poručuje Crkvi, jeste da želi da očisti Božji narod od svega što nije Njegovo. Bog želi da čisti narod. Nažalost, ima ljudi o kojima govori Matejevo evanđelje, koji imaju uši i ne čuju i oči a ne vide. Apostoli su u Delima potvrdili da govore ono što su videli i čuli. I, ono što je poenta svega jeste stih u Jezekilju: "Vidjeh, padoh ničice i čuh glas koji mi govoraše. I reče mi: 'Sine čovečji, na noge'". To nije egoistično zadovoljavanje našeg "JA" kad nam Bog otkrije Svoju slavu. "Na noge." To je svrha. Vreme je u ovoj zemlji da stanemo na noge i da se so koja je pogažena zato što je izgubila svoj ukus, pokaže svetu. Grad koji je na gori ali je pokriven, sveća koja svetli ali je stavljena pod posudu takođe da se pokaže. Međutim, ne na noge da bi došli na svaku službu, već na noge da idemo izgubljenim ovcama, da kažemo šta smo videli i čuli. Ne na noge zato da budemo neki religiozni klub u kome će se, kad Duh Sveti dođe nad nas, zadovoljiti naši osećaji. Ne tako već onako kako je Otac poslao Sina, tako Sin šalje nas. I s pravom nas šalje jer smo videli slavu Prvorođenog. Na noge da kažemo šta smo videli i što smo čuli. To je proročki zadatak Crkve. Na kraju stih iz Markovog evanđelja 5:18. Opsednuti iz Gerase je oslobođen. Slava Božja je ušla u njegov život i on moli Isusa da mu se pridruži. Isus mu ne dopušta nego kaže: "Idi kući, svojima, pa im javi šta ti je sve učinio Gospod u svome milosrđu!" Taj čovek je nakon što je oslobođen, poželeo da živi romantični religiozni život sa Isusom. "Isuse, daj da ostanem s tobom jer mi je dobro da budem s Tobom." Isus kaže: "Ne! Idi! Svoju sam slavu otkrio na tebi, ne da bih zadovoljio tvoje religiozno "ja", već da ideš i da kažeš drugima." I dok mi kao Crkva ne dođemo dotle, sve je ostalo samo religiozna igra jer Isusove poslednje reči nisu: "Slava Bogu što se dobro osećamo!" Njegove poslednje reči su: "Idite, jer vi ste so svetu, jer vi ste svetlo svetu."

MEÐUPERIOD U PROROKOVOM ŽIVOTU1. PRIMITI PORUKU

Primiti poruku od Boga je uzbudljiv doživljaj. Možemo primiti poruku koja izaziva pozitivnu reakciju u nama ili tegoban osećaj. U prvom slučaju je u pitanju otkrivenje o Božjim slavnim delima koja namerava da učini sa svojim narodom, a u drugom se radi o poruci ukora, discipline i suda. Kod "pozitivnog otkrivenja" prorok obično oduševljeno predaje poruku očekujući oduševljenu reakciju Božjeg naroda. Mojsije je u 2. Mojsijevoj 2:11−15 očekivao to od Izraela ali je doživeo razočaranje i progonstvo. Proroka kome je pokazano loše stanje Božjeg naroda, vrlo lako može da obuzme osećaj gorčine prema narodu. Istovremeno on sam može da prevari i oseća se zbog tog uvida koji poseduje "čistiji" i duhovniji od naroda. U Jezekiljevom slučaju to se i dogodilo. Jezek. 3:14: "...I ja iđah ogorčen i gnijevna srca..." Zar nisu mnogi od nas prošli kroz ovo? Koliko je mladih ljudi napustilo Crkvu zbog njene nedoslednosti u življenju Evanđelja! Koliko ima danas ogorčenih proroka koji su, "iako u pravu", više na štetu nego na blagoslov Hristovom telu! U oba slučaja je u pitanju ista stvar − prorokov ljudski ponos. Moja ličnost bude povređena jer sam "ja" odbijen. Ljudi koji lako reaguju su oni koji nikada ne prođu Božju proročku školu.

2. MEÐUPERIOD

Mojsije je video potrebu i bio je voljan da ide ali je išao po svom naumu, pre nego što je doživeo osnovne stvari: a) poziv od Boga, b) susret sa Bogom (otkrivenje Božje slave i shvatanje svoje malenkosti),c) poruku od Boga za Njegov narod, d) oblikovanje njegovog karaktera za takav zadatak. Ovo poslednje mnogi od nas žele da preskoče, a bez toga nema proroka. Crkva to često želi da preskoči jer je navikla na Boga koji samo ispunjava njene želje. U 1. Samuilovoj 8:6-7 Gospod govori Samuilu da se ne oseća uvređenim jer nisu njega odbacili nego onoga koji ga je poslao − Boga. Isto objašnjenje i upozorenje koje može da sačuva od teških osećajnih kriza Isus daje učenicima u Jovanu 7:7 i 15:20−21. Isusa nisu mrzeli zato što je bio Isus već zbog poruke koju im je govorio. Pavle je bio svestan toga i u Galatima 1:10 on spominje nešto što je početni uslov za svakoga ko želi da bude prorok. Sve ovo nikako ne znači da prorok treba da bude suviše oštar prema ljudima. Naprotiv, Petar nas poziva u svojoj Prvoj poslanici u 3:15-16 da se blago i sa poštovanjem odnosimo prema svetu. Ono na šta prorok i proročki narod (a to smo mi!!!) treba da budu oprezni je da protivljenja ljudi ne primaju kao napad i kritiku lične prirode. Mi često spominjemo Isusovih trideset godina pripremanja za službu, Mojsijevih četrdeset godina u pustinji, Pavlovih šesnaestak godina pre javnog nastupanja kao pripremne periode za njihovu službu. To je normalno i u Božjem carstvu jer niko se "naučen nije nanovo rodio". Šta je s nama? Obično kada smo u takvim periodima, imamo hiljadu pitanja "zašto Bože?"                                                  

Hteli bi da istinu koju smo shvatili odmah i svi drugi shvate, iako u većini slučajeva ni sami ne živimo tu poruku. Mojsije je pre tih četrdeset godina bio ubica. Učenici su bez te naučene lekcije "prizivali vatru s neba" na one koji nisu prihvatili ono što su oni govorili Ja sam takođe godinama hodao u gorčini koju sam osećao prema zaspalim crkvama. Tu svoju nebiblijsku gorčinu opravdavao sam napadajući druge. Onda me je Gospod poveo (i još me vodi) kroz "pustinju učenja"jer On ne treba proroke koji "ubijaju" ljude. On je slao proroke Izraelu iz ljubavi a i nama ih danas tako šalje da nam pokaže gde smo i gde želi da budemo. Bog želi proroke koji su jedno s porukom. Reči imaju silu ako je iskustvo iza njih. Prorok ima razumevanja za one kojima prorokuje samo ako zna što ta poruka znači za njega samog. Zašto je Osija morao da oženi bludnicu? Zato što je Bog imao "ženu" bludnicu upravo u to vreme. Izrael se odao bludu i Osija je trebalo da zna kako se oseća onaj koji ga šalje. Zašto je Jezekilj iskusio šta znači biti bez očinske radosti - Jezek. 24:15−25 - zato što je pred Božjim narodom bilo takvo iskustvo. Bog je nameravao da ih ostavi. On, njihov Otac. Poznata indijanska poslovica kaže; "Ko nije hodao u indijanskim sandalama ne zna kako je to biti Indijanac." Dobra pouka za nas. Hodanje u tim sandalama možemo da nazovemo međuperiod, vreme od dana kada sam primio poziv do dana kada sam primio poziv do dana kada službeno mogu da istupim kao Božji poslanik. To je Isusovih trideset godina pripremanja. To su doživljaji i godine koje moramo da prođemo ma koliko ih bilo ako mislimo da budemo proročki narod na ovoj zemlji. Jedan od najgorih greha Crkve danas je da se farisejski sablažnjava i govori o grozoti greha u kome ljudi oko nas žive. Mi nismo na zemlji da ljudima "natrljamo nos" njihovim užasnim gresima već da im pokažemo na Hrista koji je put iz greha. U čemu smo se ti i ja rodili? U pravednosti? Sigurno da ne, i zato je vreme da prestanemo da se sablažnjavamo i pokušamo da izađemo iz vlastite pogibli.

3. BOŽJA VIZIJA PROROČKOG KARAKTERA

Jezekilj je doživeo slavu Božju, svoju malenkost, te posvećenje i poziv. Ti i ja smo isto to doživeli kroz spasenje. U Jezekilju 3:1 Bog mu daje poruku. Progutaj i... i... idi! Kako nam je napisano čini se kao da je odmah trebalo da ide. Ali ne! U stihu 22 iste glave dolazi ono što ni Jezekilju nije godilo: "Ustani i siđi u dolinu da ondje s tobom govorim." Pre nego ti sa narodom govoriš, ja želim s tobom da govorim, kaže mu Gospod. Ima nekih stvari u tvom srcu od kojih moraš biti oslobođen da bi bio spreman za zadatak. U Jezekilju 3:3 Jezekilj je jeo. U ustima mu je Božja reč bila slatka. Haleluja, novo otkrivenje! Ali u trbuhu ne. Obično tada počnu borbe. Šta će ljudi reći? Strah, nesigurnost! To je teška reč. Jeremija je hteo da ostavi ceo zadatak propovedanja zato što je morao da govori samo osude Jeremija 20,7.18. Jezekiljeva poruka je bila poruka o očišćenju Božjeg naroda za završnu izgradnju hrama koji je bio pokazan u viziji dok je narod živeou grehu. Ja čvrsto verujem da je ovo PORUKA ZA NAS DANAS, za Božji narod, jer je Isus u završnoj gradnji svoje Crkve. Posvetimo se jer će Gospod činiti velika čudesa. Nikada nije bilo obnove Crkve a da se religiozne vođe nisu tome protivile. Sačuvat tradiciju denominacije je i danas za mnoge važnije nego graditi Hram, Telo Hristovo. Zato Bog ima viziju za svog proroka u Jezekilju 3:8: "EVO ZATO ĆU SADA OTVRDNUTI TVOJE LICE KAO ŠTO JE I NJIHOVO I GLAVU ĆU TVOJU UČINITI TVRDOGLAVOM KAO ŠTO JE NJIHOVA."Da, mi smo poslani kao "ovce među vukove" Matej 10,16 i zato treba da očvrsnemo na kritiku. To ne znači da ni sa kim ne treba da se savetujemo. To ne znači da ako nam Bog pokaže da se tvrdoglavo držimo svoga i ne primamo ničije mišljenje, treba da ostanemo nepokolebljivi. Ne! Takvi ljudi prave podele i to je tvrdoglavost koja govori: "Ako nećete kako je meni 'Bog' pokazao, ja odoh". Ljubav za Hristovo jedno telo prima ljude koji su različiti ali postoji tvrdoglavost koja je od Boga: ustrajnost u propovedanju onoga što On kaže da treba govoriti − tvrdo čelo koje se ne da povrediti kritikom religioznih vođa i sveta koji nas odbacuje. Bog želi proroka koji kaže: "Meni ni najmanje nije do života; samo da dovršim svoju trku, službu koju primih od Gospoda Isusa. Želim jedino da svedočim Evanđelje milosti Božije" Dela 20,24. Pavlu nije do ugleda već do Evanđelja

4. RAZUMEVANJE ZA NAROD

Rekli smo da Bog ne želi "proroke ubojice". On ili šalje iz ljubavi iako poruka sadrži sud. Sud nije nikada poslednja reč proroštva. Ako je prošao kroz Božju školu i događaje međuperioda, prorok će da se spusti na nivo naroda i poistoveti se sa njima. Poruka osuđuje greh ali spašava narod. Isus je tako radio, Mojsije je tako radio!PROROK MORA DA NASTUPI U OŠTRINI RAZUMEVANJA KONTRASTA: SVETI BOG I GREH, ALI  ISTO SA RAZUMEVANJEM U BOŽIJOJ LJUBAVI PREMA PALOM ČOVEKU.Ova dva elementa moraju da budu unapred ugrađena u osobi koja je poslana pre nego što počne svoju službu govoreći: "Tako kaže Gospod." U Amosu 5:21−24 se vidi Božja srdnja na greh Njegovog naroda, a u Osiji 11:1−4 Božja neugasiva ljubav za svoj narod. On ne gazi svoj narod kako je to jedan lažni prorok prorokovao grupi hrišćana! Bog čisti i leči svoj narod Osija 6:11 ;7:1. Božja vizija proroka i proročke službe za Njegov narod je slika Mojsija koji baca ploče zakona na greh naroda, ali je isto tako spreman da bude izbrisan iz knjige života ako Bog uništi taj isti narod. Slika Isusa izbacuje trgovce iz hrama, proniče farisejsku dvoličnost i religioznost ali takođe sedi sa grešnicima, prostitutkama i prezrenima radi njihovog spasenja; On ukorava učenike zbog njihove borbe za položaj a daje samog Sebe za njih, mrzi greh do paklene osude a sam postaje grehom radi spasenja grešnika. Bog ne želi proroke konvencionalnog ponašanja sa belim rukavicama u rukama, koji su u stanju da preskoče ranjenog čoveka na putu za TV studio ili konferenciju za štampu gde će davati velike izjave o potrebama ljudi, a sami nisu spremni da učine ništa za njih.NE!!! Bog želi proročki narod kao što je bio Isus, kao što je bio i Pavle koji je prvi među grešnicima ali živi svet i primeran život, predan Bogu i ljudima, plače nad stanjem Korinćana ali i govori reči koje razdvajaju telesno od duševnog i duševno od duhovnog. DA, Bog želi Crkvu, narod oštrog ukusa soli koja će popraviti bljutavi ukus sveta u kome živi, čija će reč biti smrtonosna za greh ali i čija će ljubav biti puna života za ljude oko njih. Ti i ja smo deo tog naroda pozvanog da bude prorok ovome svetu. Ti i ja smo onda i deo procesa formiranja proročkog karaktera. Probudi se proroče, podseti se zbog čega si pozvan i dopusti Duhu koji je nadahnjivao i oblikovao prethodne proroke, dovrši svoj rad u tebi i oblikuje te u osobu kakvu je Bog zamislio, osobu sličnu Hristu. Jer, poslani mora biti sličan onome koji ga šalje!!!

POZVANI DA BUDEMO PROROČKI NAROD

Rekli smo da je Božja vizija proročkog karaktera zapisana u Jezekilju 3:8: "Evo dadoh tebi obraz tvrd prema njihovu obrazu, i čelo tvrdo prema njihovu čelu." Hrist je u svom pozivu ljudima da ga slede uvek želeo da ima ne one koji su imali samo oduševljenje, nego one kuji su bili svesni cene takvog poziva. Svest o ceni i odluka u srcu da uz tu cenu sledim, stvara preduslove za proroka. Umreti sebi i svom stilu života je pred-uslov da rodim rod Jovan 11:24,25.