Praktičan savet 

Naslovi vam dovikuju: »Previše gledanja Televizije povezano je sa problemima smanjenja Pažnje! Kada svoju radost i ponos pronađete kako u zamračenoj sobi sede netremice gledajući u televizor, vaše osećanje krivice raste brzo kao pečurka. Kada ga izgurate napolje na popodnevno sunce, pitate se: »Koliko li je samo vremena moje dete provelo pred televizijskim i kompjuterskim ekranom i kakve će dugoročne posledice nastupiti posle toga?«
U svetlosti nedavnih istraživanja o lošoj navici da se od detinjstva prekomerno gleda TV, što kod dece izaziva određene probleme, mnogi roditelji pitaju: »Šta dete treba da radi?« U ovom članku, specijalisti i zabrinuti roditelji nude svoje stavove na temu zbog čega je previše gledanja TV-a i videa štetno za decu. Oni takođe predlažu nekoliko efikasnih načina za preusmeravanje dečijih aktivnosti.
»U predškolskim godinama, mozak deteta razvija se vrlo brzo«, kaže Rouz Godfri, specijalista za patologiju govora i jezika« Radi se o neurološkom pristupu ovom prblemu. Osnovica za sva druga učenja oslanja se na ove rane godine. Dete svakog dana mora da bude uključeno u raznovrsne aktivnosti, koje će obavljati rukama. Ono mora da koristi svoja čula, da doživi iskustvo da bosonogo hoda po avi, da oseti dašak vetra na licu i spozna kako stvari funkcionišu.«
Godfrijeva naglašava i ovo: »Najveći broj roditelja kaže da njihova deca, vrlo malo ili čak nimalo ne gledaju TV. Ali kad ih pitam da mi tačno naboje šta gledaju, brzo ustanovimo da gledaju i TV. Sretala sam čak i decu od samo dve godine, čija je omiljena TV emisija bila faktor straha. Ne postoji nijedan razlog zbog koga bi dete staro samo 2 godine smelo da gleda bilo šta slično.« Godfrijeva nastavlja i kaže da gledanje TV, videa i upotreba kompjutera mora biti usklađena i uravnotežena sa ostalim aktivnostima. »Svoje dete nikada ne biste hranili samo pasuljem, bez obzira na to što znate koliko je hranljiv, jer znate da je detetu potrebna uravnotežena ishrana. Isto kao i hrana, tako su vašem detetu potrebne uravnotežene aktivnosti.«

Započnite knjigom
Eksperti se slažu u tome da gledanje televizije čak i u obrazovne svrhe može biti problem ukoliko detetu oduzima vreme da vozi bicikl, da se penje na drvo, da igra maštovite igre, da pomaže u pravljenju palačinki ili pak samo da odspava nekoliko sati utokudana. Dou Dživas, profesor koledža koji se bavi predmetima: vaspitanje dece ranog uzrasta i razvoj deteta, deli sa nama svoje gledište: »Deca moraju da nauče da budu kreativna. Ovo je samo jedna od mnogo korisnih stvari, koje proističu iz navikavanja dece na kvalitetnu literaturu. Svakog dana, roditelji moraju da čitaju svojoj deci i da naprosto budu posvećeni tome. Isto onako kako nam određeni miris, može vratiti naročito sećanje na bakinu i dekinu kuću, tako će nam dobre knjige obezbediti sećanja iz našeg detinjstva, koja ćemo preneti svojoj deci.«
Dživas dodaje: »Potrebno je da roditelji ulože svoje vreme učeći svoju decu da se dobro socijalizuju; učeći ih kako da dele sa drugima,da poštuju tuđi prostor i kako da govore sa drugima. Roditelj, potom mora da se ukloni, dete u igri, ne bi zavisilo od mame i tate.«
Ona upozorava roditelje, koji smatraju da neprestano morajuda svom detetu organizuju društvo za igru, da je deci potrebno njihovo slobodno neisplanirano vreme: »Viđam sve više i više dece koja komanduju svojim roditeljima. Često dopuštamo deci da, kada idu negde sa roditeljima, kažu šta oni treba da rade i koliko brzo roditelji to moraju da urade.«
Kada su je upitali šta podiže nivo kreativnosti igre, Dživas navodi: »Jednostavne stvari. Mogućnost da se igraju u pesku ili blatu. Građenje utvrđenja u kući ili izvan nje. Spoznaja da je u redu ako i naprave nered (naravno sa dozvolom roditelja), ali uz obavezu da sve srede kad prestanu da se igraju. Ako su deca naučena da se zabave previše gledajući TV, za njih će postati teško da se koncentrišu u učionici. Ona su možda stekla i naviku da se upravljaju prema zvuku (visoko budžetskih i profesionalno proizvedenih) zvona i pištaljki.«

Pad motorike
Lora Kempbel, veteran sa 20 godina rada u svojstvu nastavnika u obdaništu, navodi jednu značajnu pormenu, koju je zapazila tokom godina: »Deca više na do školu sa fino razvijenom motorikom, kakvu su imali ranije Ona dolaze potpuno sposobno da joy stick, ali nemaju vestinu papirom, olovkom, makazama i lenjirom.« Za kreativnu igru, sugeriše ona, potreban je album i umetnički probor. Isplati se uložiti nešto novca u debeli papir, vodene boje i četkicu dobrog kvaliteta. Ona takođe promoviše i ideju tkz. »pronalazačke kutije« u svom razredu. »Kutiju napunim svim vrstama potrošnog materijala, traka i lepka i ohrabrujem decu da budu maštovita.Ubedim ih da od svačega, mogu svašta da naprave i požurujem ih da prionu na rad.« Ne iznenađuje što je ova njena »pronalazačka kutija« postigla ogroman uspeh. Svoje polaznike Kempbelova ohrabruje da ilustruju priče koje čuju, koristeći za ilustraciju što više detalja. Kada dete crta detaljnu sliku iz priče koju je čulo, to za njega predstavlja pripremni korak da se osposobi da piše prateći detalje.
Dejzi Filip podvlači da ona i njen suprug Džim, u razgovoru sa svoje petoro dece, nikada ne koriste dečiji način izražavanja. »Naš porodični lekar jednom je prokomentarisao: Sva vaša deca govore tako čisto!« Mi isplaniramo vreme tako da sa svakim od svoje dece obavimo razgovor nasamo o proteklom danu, o rešenju njihovih specifičnih problema iz nekih oblasti ili se pak se zajedno samo zabavimo. Dejzi dalje kaže: »Mi smo ih odgajali tako što smo ih učili da provode vreme pomažući jedno drugom u raznim veštinama ,horu, školskim zadacima,šivenju, jahanju konja... Deca imaju sopstvene vrtove koje su sami zasadili počevši od semena. Svake večeri jedno od dece pomaže u pripramanju večere i to čine na smenu.«
Dok opisuje porodične aktivnosti: vožnju bicikla, piknike i izlete, odlaske u crkvu, i pavanje u dečijem horu, ona ističe da ne treba mnogo razmišljati da bi se shvatilo kako sve ove aktivnosti odnose vreme, koja druga deca provode sedeci pred TV i kompjuterskim ekranima. Dejzi dodaje da, mada njihova porodica provodi mnogo vremena uživajući zajedno, njihova deca su prilično samoinicijašvna, nezavisna i sposobna da se sama zabave.

Društvena i samostalna igra
Ističući da je ovakav način života apsolutni prioritet u domaćinstvu Filipovih, ona sa nama želi da podeli savet kako pomoći drugoj deci da se samostalnije igraju i rade. »Moj suprug Džim i ja za svako dete snimimo traku koju mogu da slušaju u svojoj sobi, dok rade ili se sami igraju.« Predlažu de se na traku snimi potsećanje na nekudragu uspomenu, ili da se detetu pomogne da zapamti neku pesmu ili neku lekciju potrebnu u školi ili neku opštu temu.
Drugi pozitivni načini da porodice provedu vreme zajedno mogu da obuhvate posetu 300 vrtu, odlazak na plažu i u planine, posetu obližnjim gradovima, odlazak u park ili u prirodu radi posmatranja ptica, posetu njivi sa bundevama ili muzeja.
Gledanje TV i videa ili igranje na kompjuteru, predstavlja PASIVNE aktivnosti. Neko drugi obavlja posao, neko drugi je kreativan, neko drugi troši energiju.

Deset kratkih saveta
1. Da bi program koji gledate u svojoj kući bio prikladan, napravite ličnu cenzuru.
2. Sa svojom decom ne započinjite stvaranje navika gledanja TV i sl, koje ćete kasnije morati da iskorenjujete.
3. Kupujte korisne igračke, radije nego nove video ili DVD produkcije.
4. Počnite i završavajte gledanje TV-a i videa i korišćenje kompjutera, prema unapred utvrđenom i određenom
vremenu.
5. Smenjujte igračke kojim se vaše dete igra, tako što ćete mu svaka dva meseca ponuditi druge.
6. Sa decom ne započinjite vreme gledanja TV / videa rano ujutro.Biće vam teško da ih oslobodite ove navike,kada krenu u školu.
7. Koliko god je to duže moguće izbegavajte reklamne programe na TV (čak do tinejdžerskog uzrasta).
8. Da biste sprečili prepirku oko toga ko će gledati koji program, nemojte jednostavno rešavati taj problem kupujući nove TV prijemnke. Načinite prikladan i fer raspored i držite ga se.
9. Svake godine upražnjavajte nekoliko sedmica bez TV-a, videa i kompjuterskih igrica.
10. Isplanirajte turnire na otvorenom, koji će se održavati u vreme kada želite da odviknete svoje dete od
gledanja TV.

Deci je potrebna prilika da postanu graditelji sopstvenog života, aktivno učestvujući u izgradnji svoje budućnosti. Koristi koje će iz toga izvući, snažno će i pozitivno uticati na njihovo fizičko stanje, mentalne mogućnosti i duhovnu svest.

Odgovara-Misionar: Nikola Mijatov-Meister