| Biblija o krštenju vodom |
 |
 |
 |
| Napisao Dobra vest |
|
Jedine uredbe koje nam je predao Gospod Isus Hrist u Bibliji jesu: krštenje u vodi i Gospodnja večera. Osim ove dve navedene biblijske uredbe „čovek-crkveni oci“ su dodali još pet sakaramenata ili svetih tajni koji se praktikuju u rimokatoličkoj i pravoslavnoj Crkvi. To su: pokajanje (ispovest) brak, sveštenstvo, miropomazanje i osvećenje jelejem (uljem). Prema njihovom učenju, pokajanje (ispovest) je sveta tajna u kojoj hrišćanin ispoveda svoje grehe pred sveštenikom, iskreno se za njih kaje, i preko sveštenika dobija oproštenje od samoga Boga. Evanđeoski hrišćani veruju da mogu slobodno, preko Prvosveštenika Isusa Hrista, da dolaze Bogu i da međusobno ispovedaju grehe, jer je cela Crkva „Carsko sveštenstvo“. (1. Petrova 2:9; Jakovljeva 5:16). Oni to veruju jer tako piše u Bibliji. Vidi (Jevrejima 4:14-16; 1. Timotejev 2:5; Psalam 32:5; 1. Jovanova 2:1-2). Ovi svetopisamski citati potvrđuju ispravnost stava verovanja evanđeoskih hrišćana po tom pitanju. Miropomazanje je sledeća sveta tajna po kojoj se veruje kod rimokatoličkog i pravoslavnog učenja. Veruje se, da kroz pomazanje svetim mirom (mirišljavom tečnosti) po određenim delovima tela (čelo, oči, nozdrve, oba uha, grudi, ruke i noge), krštenom se daju naročiti darovi Svetoga Duha, koji će pomazanog krepiti, osvećuje, prosvetljuje i usavršava u duhovnom životu. Evanđeoski hrišćani veruju da sveti Duh, bez posebnog pomazanja mirom, krštava svakog koji verom prima Isusa Hrista. Kroz krštenje Svetim Duhom, svaki hrišćanin prima određene darove – vidi u Bibliji: (Efežanima 1:13; 1 Korinćanima 12:7-13). Prema ovim svetopisamskim citatima se izvršava nadanje i verovanje evanđeoskih hrišćana po tom pitanju. Osvećenje uljem je sveta tajna koja se obično vrši na teškim bolesnicima (Jakovljeva 5:14-15). Evanđeoski hrišćani, na temelju Svetog Pisma, praktikuju pokajanje (priznanju jedan drugom svoje grehe). Venčanje u Crkvi i pomazuju bolesne uljem, ali smatraju da su uredbe samo ono što je Gospod Isus Hrist zapovedio da se čini u Crkvi, samo ono što je direktno povezano sa Hristom, kao izvorom spasenja i blagodati. Te uredbe su: „Krštenje u vodi i Gospodnja večera“. Biblijski značaj krštenja u vodi Krštenje u vodi znači javno ispovedanje ličnog obraćenja Gospodu. Isus sjedinjeni s Hristom, to znači da ono što se dogodilo Njemu – dogodilo se i nama. On je umro, i mi smo umrli kroz Njega; On je sahranjen, i mi smo; On je vaskrsnuo, i mi smo. Biblijski, krstionica je simbol groba. U krstionici, onaj koji se krsti, sinbolično svedoči da je umro svetu i grehu i kada izlazi iz krstionice, svedoči da je novi čovek koji je vaskrsao sa Hristom. Ovo je biblijski dokaz hrišćanske vere po pitanju uredbe koju je lično naredio Isus Hrist u Svetom Pismu. Vidi (Jovan 3:23; Dela apostolska 8:35-39; Matej 3:6; 3:13; 16; 28:19; Luka 3.21; Jovan 1:26; Dela ap. 9:17-18; 10:47). (Sveti Duh se ne dobija krštenjem u vodi. Biblija kaže: „Oni koji su već primili Svetoga Duha verom u Hrista bili su kršteni u vodi) Dela apostolska 16.14-15, 15,32-34; 18:8. Krštenje u vodi uključuje dva pitanja: na koji se to način čini i ko to treba da se krst (da li samo odrasli vernici ili i bebe)? Grčka reč „baptizo“ izvorno znači podronjavanje. Biblijska reč „iz vode“ upućuje na to da se činilo podronjavanje (Dela apostolska 8:39 i Jovan 3:23). Podronjavanje najbolje oslikava značenje krštenja, koje je sahrana starog života-načina življenja i vaskrsenje u novi život (Rimljanima 6.1-49. U ranoj Crkvi svuda je primenjvano podronjenje. Drugo pitanje je da li se po Bibliji krštavaju samo odrasli vernici ili i bebe? Biblija naređuje. „niko ne može da bude kršten ako nije poverovao Isusa Hrista kao ličnog Spasitelja i Gospoda“ (Marko 16:15-16). Biblija kaže: Mogu se krstiti jedino oni koji svedoče svoju veru u Hrista i koji su kroz pokajanje postali članovi Božije porodice. U Novom Zavetu krštenje ukućana ne spominje prisustvo beba i nepostoji pouzdan dokaz za krštenje beba u apostolsko vreme. Krštenje male dece prvi put se pojavljuje 254 godine kod crkvenog osca Origena. Po svetopisamskim spisima (Dela ap. 16:32 jasno vidimo da su ukućani tamničara u Filipima bili dovoljno odrasli da su mogli da čuju i razumu Reč Gospodnju koju im je apostol Pavle propovedao. Iz toga je vrlo jasno da su se krstili oni koji su poverovali, koji su primili reči Evanđelja. U (Delima 8:12, kršteni su samo oni ljudi i žene koji su poverovali Filipovom propovedanju o Isusu Hristu. Rimski kapetan Kornelije i njegovom domu su prvo poverovali i ond se krstili ( Dela ap. 10:47-48). Vernici u Korintu prvo su poverovali i onda se krstili (Dela ap. 18:8). Deca u hrišćanskih roditelja imaju važnu ulogu u Božijem planu(1. Korinćanima 7:14) Ali, Novi Zavet nigde ne tvrdi da će ta deca kada odrastu automatski biti pripadnici Božije porodice, čak i a ako se krste u vodi. Sveto Pismo uči da su ta deca posvećena zbog svojih roditelja, što u okviru Pavlovog razmatranja znači da su ona predmet Božije brige i pažnje (zbog svojih roditelja). Ta deca treba da dožive novorođenje, kao što su to jednom doživeli njihovi roditelji. Bog nema unučad, nego samo sinove i k ćeri. Kaže Biblija: „Niko nema pravo da se naziva hrišćaninom zbog toga što su mu otac i majka bili hrišćani, vidi u Bibliji: (Jovan 1:2-13; 3:1-10). Ovo znaju svi koji su studirali teologiju – bogosloviju; zašto to ne kažu narodu? Neznam. Biblija kaže: „ako krstimo bilo kog drugog osim ovih koji veruju i kaju se, mi se tada ne držimo Evanđelja. Ako krtstimo bilo kog drugog osim verujućih, brišemo granicu između Hristove Crkve i sveta. Krštavanjem beba, na neki način obmanjujemo osobe kad odrastu da misle da su hrišćani, a ne mora da znači da jesu, i misle da pripadaju Crkvi Božijoj a nisu se pokajali i obratili Hristu. Ako dete umre pre nego što im se pruži prilika da poveruju. Takođe odlaze u raj, pogledaj u Bibliji: (Marko 10:13-15). Krštenje je zapovest Gospoda našega Isusa Hrista i zapovest apostola i sve dok postoji Hristova Crkva, ta zapovest je na snazi. Krštenje u vodi je uobičajna uredba ulaska u lokalnu hrišćansku Crkvu i prema Svetom Pismu ne postoje nekršteni hrišćani. Pre krštenja u lokalnoj Crkvi obavlja se razgovor s novim vernicima. Starešine sveštenici (episkop) moraju dobro da upoznaju osobu koja planira da se krsti zato što će krštenjem postati član crkvene zajednice. Zato je potrebno da, pre krštenja, novi vernici provedu jedno vreme u Crkvi. Samo tako članovi Crkve mogu da vide znake pokajanja iz novog života kod novih vernika. Posle toga perioda upoznavanja sveštenika starešine upućuju nove vernike u pravo značenje krštenja. Posle krštenja novi vernici postaju aktivni učenici u duhovnom životu Hristovog Tela. Vidi u Bibliji: (Dela ap. 2:41-42). U Delima 2 piše: da su prvi hrišćani posle pokajanja i krštenja ostali u apostolskom učenju, u zajednici, u lomljenju hleba „Gospodnjoj večeri“. U Bibliji postoji poseban primer, grupa učenika Jovana Krstitelja nakon što su čuli i primili poruku koju im je apostol Pavle govorio, kršteni su hrišćanskim krštenjem: (Delaap. 19:1-7). Ti učenici još nisu bili ponovo rođeni, jer nisu primili Svetog Duha. Ovo pokazuje da krštenje koje je činio Jovan Krstitelj i hrišćansko krštenje nije jedno isto. Jovan je krštavao vodom za pokajanje. Hrišćansko krštenje je za one koji su se pokajali i verom primili Isusa kao svog Gospoda. Svi oni koji su kršteni u vodi, a nisu primili Isusa Hrista kao ličnog spasitelja i Gospoda, kada poveruju u Hrista, krštavaju se ponovo kao znak svoga poistovećenja sa evanđeoskom porukom i zajednicom Božijeg naroda. Biblijska svečana izjava prilikom krštenja je ona koju je Gospod Isus rekao u Evanđelju po (Mateju 28:19). Krštavam te u ime:“Oca i Sina i Svetoga Duha“ znači predanje i pripadanje Svetoj Trojici (Trojedinom Bogu). Prva Petrova 3:18-21: Biblijski slikovito vodstvo. Krštenje u vodi je odgovarajuća slika spasenja. Kao što se Nojeva porodica spasila ulaskom u kovčeg (brod), i tako ušli u novi svet, isto tako i vodeno krštenje govori o smrti Isusa Hrista za grešnike, i kroz tu smrt vernici su spaseni i ulaze u novi život sa Bogom. Hristovo vaskrsenje omogućava vernima da učestvuju u tom novom životu. „Dobru savest“ mogu da imaju samo oni koji su spaseni. Oni vernici koji koji su već spaseni, svojim krštenjem u vodi obećavaju Bogu da će do kraja imati dobru savest. Petar jasno pokazuje da spoljašnja forma krštenja u vodi ne spasava. Jedino nas Isus Hrist Svojom smrću i vaskrsenjem može spasiti, a ne formalno vodeno krštenje. Oni koji žele da budu spaseni moraju da pristupe raspetom i vaskrslom Hristu, kroz lično predanje u veri i istinsko ispovedanje vere u Gospoda. Krštenje u vodi je javno ispovedanje spasenih o njihovoj ličnoj veri u Spasitelja. Dragi čitatelju, savetujemo te da sve proveravaš u Bibliji o čemu te uč tvoja religijai. Biblija je kompas koji treba da te dovede do Boga. Ako imaš pitanja po ovoj temi, ili želiš da se molimo za tebe; ako ti nedostaje snage i vere da se odlučiš na korak ove biblijske istine, javi nam - da se za tebe i tvoju veru molimo. Ovde nam opiši u kratko tvoju potrebu - pošalji na ovaj mail: Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je vidjeli Odgovara – Misionar: Nikola Mijatov-Meister |
Biblija, o k
je došao iz Galileje na reku Jordan kod Jovana Krstitelja da Ga ovaj krsti. Prema tim, svetopisamskim spisama, svaki pravi hrišćanin pristaje da bude kršten u vodi. To je znak poslušnosti Bogu, vidi u Bibliji: (Matej 28:19-20 i Dela apostolska 2:38; 22:16).
