DEFINICIJA POJMOVA: ŽIVOTA I SMRTI 

Učenici Božije Reči moraju imati jasno razumevanje značenja života i smrti. 

Fizički život: 

To je ujedinjenje duše čoveka sa njegovim telom putem prenetog života kroz roditelje. 

Fizička smrt: Ovo je razdvajanje daha života i tela. Dah ili duh se vraća Bogu koji ga je dao, a telo se vraća da počiva u  prahu zemaljskom.                                            

Duhovni život: Ovo je ujedinjenje čovekovog duha sa Božijim Duhom.  Ovo prouzrokuje zajedništvo Boga i čoveka i život večni u čoveku. 

Duhovna smrt: Razdvajanje čovekovog duha od Božijeg Duha. 

Večni život: Ovo je ujedinjenje čovekovog duha sa Božijim Duhom i označava da čovek poseduje Božiji život koji je večan, tj.  nikada ne prestaje. 

Večna smrt: Razdvajanje čoveka od Boga kroz čitavu večnost. 

Napomena: Večni život se može jedino pronaći u Isusu Hristu. Oni hrišćani koji imaju i zadrže Isusa Hrista u svome srcu imaju život večni. Tamo gde nema Hrista ne može biti večnog života. Pojam večnog života se odnosi koliko na kvalitet toliko i na kvantitet, tj. dužinu trajanja. 

Čovekove potrebe: 

Čovekovo stanje bez Hrista. Čovek je biće koje treba pomoć. Bez Isusa Hrista čovek je grešan i bez duhovnog večnog života. Čovekovo stanje bez Hrista može biti opisano sledećim biblijskim tekstovima: 

·  Grešan od majčine utrobe: (Psalam 58:4). „Na krivom su putu bezbožnici od krila majčina, na krivom su putu lašci od utrobe.“ 

·  Nalaze se u bezakonju. (Psalam 51:5). „Bezakonje svoje priznajem, greh je moj svagda preda mnom.“ 

·  Srce čovekovo je grešno. (Jeremija 17:9). „U kojima ste nekad živeli prema Eonu ovoga sveta, prema gospodaru vazdušnog carstva – duha koji je sada na delu među nevenima.“ 

· Zakon greha i smrti stalno radi u telu čoveka: (Rimljanima 7:23). „Ali vidim u svojim udovima drugi zakon koji se bori protiv zakona moga uma te me zarobljava u zakon greha koji je u mojim udovima.“ 

· Čovek je pod prokletstvom čak iako se trudi činiti dobro nezavisno o Hristu: (Galaćanima 3:10). „Svi, naime, koji se pouzdaju samo u vršenje zakona nalaze se pod prokletstvom...“ 

· Čovekovo rasuđivanje je pomračeno: (Efežanima 4:17-19). „ovo sada govorim i zaklinjem u Gospodu da ne provodite život kako ga provode pogani u besmislici svojih mišljenja, zamračeni u svom razumu, otuđeni od Božijeg života zbog neznanja koje u njima vlada i zbog okorelosti njihovih srca; oni su se, izgubivši svaki čudoredni osećaj, predali raspuštenosti da sa svom pohlepom čine nečistoću svake vrste.“

· Čovekove misli su zle: (1. Mojsijeva 6:5). „Vide Jahve kako je čovekova pokvarenost na zemlji velika i kako je svaka pomisao u njegovoj pameti uvek samo zlo.“ 

· Čovek je ispunjen nepravdom: (Rimljanima 1:29) „Puni su svake nepravde, i pokvarenosti...“ 

· Čovek je potpuno grešan: (Izaija 1:6). „Od pete do glave nigde zdrava mesta.“

· Čovek je mrtav zbog prekršaja i greha: (Efežanima 2:1). „S Hristom oživi i vas koji ste bili mrtvi zbog prekršaja i greha.“  

Čovekovo beznadno stanje bez Hrista: 

Čovek koji je mrtav u gresima i prekršajima protiv Boga ne može sebe spasiti kao ni što umrli Lazar nije mogao samoga sebe podići iz groba. Da bi čovek bio spašen mora postojati neka sila izvan njega koja je jača i veća od njegovog greha, i u isto vreme mora postojati u čoveku svest da on zaista i treba tu pomoć. Isus Hrist je čoveku jedina nada za spasenje. Čovek je potpuno nemoćan izmenuti svoju rasu i boju kože. Ako je rođen kao grof, on će biti grof celog života. Čovek je nesposoban to izmenuti. Jedina nada je da dođe Isusu Hristu i tako će se desiti to neophodno čudo da grešnik, rođen kao grešnik, živeo kao grešnik, na kraju bude ipak pravedan. Ukoliko bi samo jedan čovek mogao sam sebe spasiti, tada bi dolazak našeg Gospoda Isusa Hrista kao Spasitelja bila najveća zabluda svih vremena. Ako bi postojao samo jedan čovek koji bi mogao spasiti samog sebe, tada bi to mogao učiniti i svaki drugi za sebe. Ali, to je nemoguće! Biblija kaže: (Jeremija 13:23). „Može li Etijopljanin promenuti svoju kožu? Ili leopard svoje krzno? A vi, možete li činiti dobro, navikli da zlo činite?“ 

Celo čovekovo biće treba spasenje: 

S razlogom da je celo čovekovo biće palo u greh, i telo i duša i duh, celo biće treba spasenje. Čovek stanuje u fizičkom telu i o njemu se često govori kao o „kući, posudi, hramu...“ Iako postoji težnja kod mnogih hrišćana da se telo doslovno deli od duha i duše, mi moramo shvatiti da je to jedna savršena i nedeljiva celina. Blagostanje prouzrokuje i blagostanje duše i duha iako ne mora uvek to biti pravilo.“ (Rimljanima 12:1). „zaklinjem vas, braćo, milosrđem Božijim da da prinesete sebe kao žrtvu, svetu i ugodnu Bogu – kao svoje duhovno bogopoštovanje.“ Vrlo je teško razumeti razliku između duše i duha i pravo značenje suštine duha i duše, ali, Biblija pokazuje da između duha i duše ipak ima izvesne razlike. (Jevrejima 4:12) „Uistinu je živa i delotvorna Reč Božija. Ona je oštrija od dvosekog mača i prodire do rastavljanja duše i duha...“ Dalje u razmatranju biblijskih tekstova možemo jasno videti značenje izraza duše.“ (Marko 8:36) „Šta, dakle, koristi čoveku ako zadobije celi svet, a izgubi svoj život?“ (većina biblijskih prevoda umesto reči „život“ koristi tj. prevodi se rečju „duša“ u navedenom stihu). (Luka 9:25). „ Šta koristi čoveku ako celi svet dobije, a sam sebe izgubi ili se upropasti?“ 

Telo, duša i duh se mogu definistai na sledeći način: 

· Duh: deo čoveka koji prouzrokuje čovekovu samosvest i savest o Bogu. Čovek sa duhom komunicira sa Bogom. 

· Duša: deo čoveka u koje su uključene emocije, samosvest i ono što na specifičan način karakteriše individualnost samoga čoveka. 

· Telo: deo čoveka sa kojim on može preko svojih čula imati svest o svetu koji ga okružuje. Deo razumevanja pojmova čovekove duše možemo videti u događaju stvaranja čoveka. (1. Mojsijeva 2:7), kaže da je čovek postao duša živa. Zato nije najpravilnije reći da čovek poseduje dušu. (1. Mojsijeva 2:7) „ Jahve, Bog, napravi čoveka od praha zemaljskoga i u nos mu udahnu dah života.“ Tako postane čovek živa duša! Čovek jeste vrlo složeno biće. On je: 

a) fizičko biće,

b) duhovno biće,

c) intelektualno biće,

d) emotivno biće,

e) socijalno biće. 

Mora se naglasiti da je svaki čovek pao u greh i treba otkupljenje. Spasenje pribavljeno na Golgoti daje se celom čoveku. 

Šta je Bog hteo da postigne sa spasenjem na Golgoti? 

a) da se kazni greh čovečanstva, postigne pravednost i tako ublaži Božiji gnjev zbog greha čovečanstva; 

b) Da čoveka učini svetim, ali da mu ne oduzme slobodnu volju.

c) Da premosti ogromnu provaliju između Boga i čoveka i ponovo uspostavi raskinutu zajednicu. Sve je ovo Bog postigao izveštava nas Biblija. 

Božija ljubav: (1. Jovanova 4:8). „Ko ne ljubi, nije upoznao Boga, jer je Bog ljubav.“(1. Jovanova 4:16). „A mi smo upoznali ljubav koju Bog ima u nama, i verovali u nju. Bog je ljubav: ko ostaje u ljubavi, ostaje u Bogu i Bog u njemu.“ Postoje i drugi biblijski tekstovi koji ukazuju na to šta je Bog: Bog je Duh – (Jovan 4:24). Bog je Svetlost – (1. Jovanova 1:5). Ovi tekstovi govore o pravoj suštini Božijeg bića. Nije ispravno misliti da su izrazi dati Bogu kao: „Duh“ i „Svetlost“ Božiji atributi. Bog je Duh i Svetlost. Da bismo ilustrovali ovu istinu, možemo uzeti primer vode. Voda je H2O, tj. sastav vodonika i kiseonika, ali voda je takođe mokra. Vlažnost je atribut, a H2O je više od toga, to je suština vode. Bog je u svojoj suštini Duh ljubavi. To je Božija suština. Ljubav je jedan od najvažnijih Božijih atributa. Ljubav je neodvojiva od samoga Boga. Najveća karektristika Božije ličnosti je ljubav. Ova Božija ljubav je bezgranična. Niko joj ne može sagledati granice i dubine. 

Ceo svet je obuhvaćen Božijom ljubavlju: 

Biblija kaže: (Jovan 3:16). „Da je Bog tako ljubio svet da je dao svog jedinorođenog Sina da ne pogine ni jedan koji u njega veruje, već da ima život večni.“ Bog ljubi ceo svet. Ovo nije izražaj ljubavi prema materijalnom svemiru, već prema ljudskom rodu. Bog nije pristrasan u svojoj ljubavi. Bog ne ljubi samo Jevreje, već i sve ostale narode. Božija ljubav je iznad svih ljudi bez obzira na njihovu boju kože, rasu nacionalnost kulturu, običaje ili religiju. Mala rečica „tako“ je vrlo važna u (Jovanu 3:16). Niko ne može u potpunosti razumeti dubinu i ljubavi Božije izražene tim rečima, tj. tom rečju „tako“

 Bog ljubi grešnike: 

Biblija kaže: (Rimljanima 5:8). „ Ali Bog pokaza svoju ljubav prema nama time što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas“. U (1. Timoteju 2.3-4). „To je dobro i ugodno pred Bogom, Spasiteljem našim, koji hoće da se svi ljudi spase i dođu do potpune spoznaje istine. Bog mrzi greh, ali ljubi grešnika. Ovo je divna istina koja nam se otkrva u Božijem planu spasenja. Ovo je istina koja je zablistala u srcima izgubljenih gršnika i dovela ih Bogu kroz pokajanje. Najveća snaga na zemlji je ljubav. Ljubav može da učini više od bilo čega što čovek može učiniti. Tek tada shvatimo koliko je Božija ljubav veća od ljudske, možemo shvatiti sav obim i dubinu Božije ljubavi prema izgubljenim grešnicima. Da nije te ljubavi, ne bi bilo ni Golgote. 

Da li Bog mrzi? 

Biblija kaže: (Priče 6:16-19). „Šest su stvari koje Gospod mrzi, a sedam ih je gnusoba njegovom biću: ohole oči, lažljiv jezik, ruke koju prosipaju krv nevinu, srce koje smišlja grešne misli, noge koje hitaju na zlo, lažan svedok koji širi laži, i čovek koji zameće svađe među braćom“.

(Izaija 1:14). „mladice i svetkovine vaše iz sve duše mrzim – teški su mi, podneti ih ne mogu!“ Važno je potsetiti se da je ovde reč o Božijoj ljubavi. Priroda ljubavi zahteva mržnju onoga što bi moglo uništiti objekt ljubavi. Bog ne bi ljubio grešnika ukoliko u isto vreme ne bi mrzeo greh. Da bi smo ilustrovali ove činjenice, osvrnimo se na primere roditeljske ljubavi prema svojoj deci. Oni koji ljube svoje dete, mrzeće bolest, alkohol, ili drogu koja uništava njihovo dete. Propocijalnost ljubavi prema detetu je ista sa mržnjom prema sredstvu koje uništava dete. Početak ljubavi prema grešniku zahteva i početak mržnje prema grehu. 

Golgota je najveći dokaz i izraz Božije ljubavi: 

Biblija kaže: (1. Jovanova 4.9-10). „U tome nam se očitava ljubav Božija što je Bog poslao na svet svoga Jedinorođenog Sina da živimo po Njemu. U ovome se sastoji ljubav: nismo ni ljubili Boga, nego je On ljubio nas i poslao Sina svojega kao žrtvu pomirnicu za naše grehe.“Nema očitijeg dokaza Božije ljubavi nego onoga koji je pokazan na Golgoti. Niko nema veće ljubavi od čoveka koji je dao svoj život za prijatelje, a potpuno je svestan šta čini. Na Golgoti je Isus Hrist da svoj život za izgubljene. Ne postoji veće otkrivenje Božije ljubavi za grešnika, od ove. Poruka Evanđelja o smrti, sahrani i vaskrsenju je usmerena da osvetli Božiju ljubav prema grešnicima. Ni jedna druga poruka ne slama ljudska srca i ne doseže do ljudskih srca, kao ta Dobra Vest o golgotskoj žrtvi. 

Hrist je umro za svoju Crkvu: 

Biblija kaže: (Efežanima 5:25). „Muževi ljubite svoje žene kao što je Hrist ljubio Crkvu i sam sebe predade za nju.“ Čovek je najvažniji objekat Božije ljubavi. On je ljubio čovečanstvo i za njega je platio otkupljenje. Ni jedno drugo stvorenje na nebu ni na zemlji nije objekat takve ljubavi. Sotona i anđeli su pali u greh, ali Bog za njih nikada nije planirao otkupljenje. Isus nije na Golgoti umro za đavola i njegove pale anđele, već jedino za palog čoveka. Za đavola i demone ne postoji spasenje, već je spremljeno Ognjeno jezero. Međutim, ljudski rod je Bog toliko ljubio, da je planirao spasenje za njega pre nego što s prestup u Edemskom vrtu dogodio. Crkva je bila predviđena i predodređena od samoga početka i ostaće večni objekat Božije ljubavi. 

Otkupljenje: 

Značenje iskupljenja: Biblija kaže: (Jevrejima 9:22). „I po Zakonu se – Gotovo bih rekao – sve čisti krvlju, i bez prolevanja krvi nema oproštenja.“ Cela nauka sapesnja je temeljena na nadoknadi koja je ispunjena žrtvom Isus Hrista. ukoliko bi se čovek mogao spasiti drugim putem, tada se Hrist ne bi trebalo da žrtvuje i umre na Golgoti. U studiji iskupljenja se tačno može videti šta je Bog učinio da bi pribavio spasenje za grešnog čoveka. Sažeto, možemo to videti u četiri Evađelja i svodi se na: Hristovo utelovanje, delovanje Hrista na zemlji, smrti, sahrani i vaskrsnuću. Studija Dela apostolskih će otkriti šta čovek treba da učini da bi primio i zadržo spasenje koje je Bog pribavio. 

Izvor iskupljenja: 

Biblija kaže: (1. Petrova 1:18-20). „Znajte da niste okupljeni nečim raspadljivim – srebrom ili zlatom – od svoga bezvrednog, od otaca baštinjenog načina života, nego skupocenom krvlju Hristovom kao nevina i bez mane Jagnjeta. On je, istina, bio pre poznat (i predodrđen), pre postanka sveta, ali se tek na kraju vremena očitava zbog vas.“  (Otkrivenje 13:8) „I pokloniće joj se svi stanovnici zemlje –svaki čije ime od postanka sveta ne stoji upisano u „Knjigu života“  - zaklanog Jagnjeta.“ (1. Mojsijeva 3:21). „ I načini Jahve, Bog, čoveku i njegovoj ženi odeću od krzna pa ih obuče.“

Golgota predodređena u nebu Od samog početka Golgota je bila u Božijem planu i mislima. Značajno je primetiti razliku između izraza „Pre osnivanja sveta“ i „Od osnivanja sveta.“ Osnivanje sveta – se ne odnosi na događaj pre stvaranja, već na događaj kada je Univerzum usled pada Sotone postao haotičan. To se odnosi na onaj svet koji je pod vlašću duhova pakosti. Pre nego što se dogodio pad čoveka, Bog je otkrio plan spasenja u primeru ubijanja životinje od koje je Bog uzeo krzno da bi obukao čoveka koji je usled greha postao go. Jedino kroz žrtvu se čovek ponovomogao obući u pravednost - u  (1. Mojsijevoj 3:21), je dat simbol, a na Golgoti se desila stvarnost. 

Predodređen na zemlji: 

Važnost iskupljenja se bazira na Božijoj svetosti i čovekovoj grešnosti. Reakcija Božije svetosti prema čovekovoj grešci se manifestuje u Božijem gnjevu. Ali taj gnjev ublaženje i potpuno otklanja iskupljenje. Greh je obesvećivanje propisa i zajedništva u kojem žive Bog i čovek, kao što neverstvo u braku ruši bračnu zajednicu. Greh je atak - napad na Božiju čast i svetost. To je otvorena pobuna protiv Boga jer čovek bira svoju vlastitu volju radije nego Božiju i sam sebi postaje zakon.. ali ako bi Bog ravnodušno to dozvoljavao, On bi prestao biti Bog. Njegova čast zahteva uništenje onoga koji mu se odupire. Njegova pravednost traži udovoljenje  za povređeni zakon, zbog prekršaja Njegove volje. Ali Božiji gnjev nije nekontrolisani gnjev kao što je to gnjev grešnog čovek, već je u skladu sa njegovim savršenstvom. Bog se ne žuri da uništi delo svojih ruku već štiti čoveka.

Bog odlaže sud u nadi da će njegova dobrota navesti čoveka na pokajanje. Međutim, čovek često ne razume ovo odlaganje i ruga se Bogu misleći da sud nikada neće biti. Raspeće reflektira punu sliku na grozotu greha i svu žestinu Božijeg gnjeva prema grehu. Golgota pokazuje da Bog nikada nije bio, nije sada niti će ikada biti ravnodušan prema bilo kakvom grehu.  Biblija kaže: (Rimljanima 6:23). „Plata za greh je smrt, a milost dar Božiji jeste život večni u Isusu Hristu, Gospodu našem.“ Presuda za greh je smrt. Biblija tvrdi da je život u krvi i kada je krv prolivena, život je dat. Ovo objašnjava važnost prolivanja krvi za oproštenje greha.  Pomirenje je: „dar Večnog života“, došlo od Boga kroz prolivenu krv njegovog Sina jedinorođenog  prvenca i  našeg Spasitelja i Gospoda Isusa Hrista. Pomirenje je dostupno svakome koji se iskreno pokaje i zatraži srcem od Boga oproštenje greha, u ime Njegovog Sina Isusa Hrista. Ono je dostupno i za tebe, iako još živiš u grehu, i to zabadava! Amin. 

Važno!

Apostol Pavle nije rekao da se Bog izmirio sa čovekom, već da je Bog učinio nešto da se čovek izmiri sa Njim.Taj čin izmirenja je završen posao. Ovo je delo učinjeno u čovekovu korist. Ostaje na hrišćanima da proklamuju i propovedaju a ne pojedincima da prime. Hristova smrt je donela izmirenje za sav ljudski rod i svaki pojedinac mora to vrlo ozbiljno shvatiti.

Ako imaš pitanja u vezi sa ovim biblijski izlaganjema, i trebaš objašnjenje – javi se na Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je vidjeli  rado ću pokšćati da ti biblijski odgovorim, i uputim u Istinu. Hvala.             

                                                                        Odgovara – Misionar: Nikola Mijatov-Meister