Bog svedoči svoje postojanje u Svetom Pismu: “U početku stvori Bog nebo i zemlju”.   

(1. Mojsijeva 1:1).  U (Rimljanima 1. 19:20) „Jer njima je otkrio ono što se može saznati o Bogu: Bog im je to u stvari objavio. Uistinu, Njegova se nevidljiva svojstva, i Njegova večna moć i božanstvo, promatrana po njihovim delima, opažaju od postanka sveta. Zato nemaju izgovora.“ Bog, Stvoritelj se ne raspravlja sa svojim stvorenjem, ljudskim rodom. ON SVEDOČI.

Prve reči Svetog Pisma govore o Božijem postojanju. Cilj Svetog Pisma nije da pokazuje Božiju egzistenciju, već polazi od činjenice da Bog već postoji. Sveto Pismo govori da je Božije znanje univerzalno i razotkriva da je svaki čovek ipak na izvestan način svestan Božijeg postojanja. Njegova se večna moć i božanstvo jasno vidi, tako da čovek zaista nema izgovora.

Prepoznavanje božanstva je početak vere: Sveto Pismo govori: (Jevrejima 11:6). „A bez vere nemoguće Mu je ugoditi, jer onaj koji želi pristupiti Bogu mora verovati da postoji Bog i da nagrađuje one koji ga traže“.  Svaki čovek veruje u postojanje nekog najuzvišenijeg bića kome je on moralno odgovoran. Čak i neznabošci primećuju postojanje najvećeg bića. Ovo verovanje je čoveku urođeno i dolazi od razumske intuicije. To je činjenica koju Sotona ne želi da čovek prizna. Odavde i postojanje te velike borbe između vere i nevere. Čovek nazire postojanje najvećeg bića, ali u većini slučajeva je to „nepoznati Bog“ (Dela 17:23). Apostol Pavle je rekao da će upoznati atinjane sa tim nepoznatim Bogom. Na drugom mestu Pavle kaže da je propovedao „Hrista raspetog“ (1. Korinćanima 1:23). Zadatak Crkve danas nije da se raspravlja sa ljudima, već da propoveda Isusa Hrista. Tada će Bog biti objavljen svetu i u srcima onih koji slušaju će se roditi vera. Sveto Pismo ateistu naziva bezumnikom! (Psalam 14:1). „Bezumnik reče u srcu: Nema Boga.“ Ovde Sveto Pismo daje opis ateiste. Svaki koji poriče Boga kao stvarnost je bez razuma. A to, da li je neko pravi ateista ostaje diskutabilno jer se nekada i najokoreliji ateisti u razgovoru pozivaju na Boga. 

Mnogi argumenti govore o postojanju Boga: Sveto Pismo, odnosno Biblija se ne raspravlja sa čovekom o postojanju najvećeg Bića. Iako izgleda sasvim nepotrebno da raspravlja sa čovekom o postojanju njegovog Stvoritelja, ipak postoje mnogi argumenti koji se mogu izneti. Mi ćemo izneti samo nekoliko:

1. Univerzalnost vere u postojanje Boga: Činjenica da svaki čovek makar podsvesno veruje u Boga je dokaz u prilog ove istine. Čovek se rađa sa tim refleksnim osećajem da Bog ipak postoji. 

2. Argumenti koji prouzrokuju kosmologiju: Sve mora imati svoj uzorak. Nema posledice bez uzorka. A kako je sve postalo? Čovek i svemir su efekat, posledica, a što je uzrok njihovog postanka? Svet nije postao sam od sebe, niti pukom slučajnošću. Mnogo je mudrije otići u biblioteku gde ima hiljadama knjiga i verovati da su te knjige nastale same od sebe, nego verovati da ovaj svet nema svog Stvoritelja. Čovek postoji, ali svoju egzistenciju duguje nekom uzroku. Čovek nije oduvek postojao, on je stvoren.

3. Argumenti razumnog plana: Struktura svega stvorenog ukazuje da postoji ne samo Stvoritelj, već da je taj Stvoritelj savršei planer. Svemir i priroda dokazuju da iza njih stoji jedna orginalna i intelegentna volja koja sve kontroliše. Stavljamo ispred sebe tastaturu za kucanje i odkucamo jednu knjigu. Sve što smo otkucali i oštapali stavljamo u mašinu za pranje veša, i uključimo je da radi. Koliko dugo će mašina morati da radi pre nego što se listovi ponovo slože po redosledu? Znamo ako se bude prala i milion godina neće se složiti sve po redosledu kao u početku. Potreban je razum koji bi sve te papire poslagao po redosledu. Takođe je potreban razum da bi se stvorio ovako harmoničan svemir. 

4. Argument sveopšteg bića: Svaki čovek ima podsvesnu ideju o jednom beskonačnom i savršenom biću. Ta ideja u čoveku je uasađena kroz stvaranje. Zbog toga takvo biće i mora postojati. Ta ideja ne može biti samo puka misao. 

5. Moralni argument antropologijski: Moral je nešto obavezujuće, a ne nešto što je stvar slobodnog izbora. Čovek ima jednu intelektualnu i moralnu prirodu, savest i jednu emocionalnu prirodu. Čovek je biće koje u suštini teži dobrom, teži ljubavi, ali nema snage to da postigne. Ali Božija svetost može zadovoljiti takvu želju. Ta osobina čoveka ukazuje da i Bog koji ga je stvorio na svoju sliku je jedno intelektualno i moralno Biće. To Biće je Sudija i Stvoritelj moralnog zakona.

6. Argument skladnost: Ako imaš ključ koji odključava bravu, tada imaš pravi ključ. Verovanje u jednog samopostojećeg, ličnog Boga je u harmoniji sa našom mentalnom i moralnom prirodom kao što je u harmoniji sa celom prirodom oko nas. Jedino postojanje Boga razjašnjava nastavak svega oko nas, religije, prirode i ljudske istorije. Ateizam sve ovo ostavlja bez objašnjenja. 

7. Argumenti Svetog Pisma: Istorija Jevreja i ispunjenje svetopisamskih proročanstava se ne bi mogla objasniti bez postojanja Boga. 

8. Argumenti ličnog iskustava: Svaki pravi hrišćanin može posvedočiti o mnogim iskustvima koje je imao sa živim ličnim Bogom. Samo to je dovoljan dokaz da Bog postoji. Ova iskustva se mogu podeliti u četiri grupe: 

a) Bog odgovara na molitve. Činjenica da se čovek moli i Bog odgovara na molitve je dokaz Njegovog postojanja. 

b) Bog spasava grešnika. Ovo nije samo mala religiozna emocija, već se tu pokazuje sila Božija u oproštenju greha i loših navika iz života čoveka kroz novo rođenje.

c) Bog isceljuje bolesne. Kroz sve periode čudesa koja se događaju lečenjem bolesnika su dokaz postojanje Boga. 

d) Zajedništvo čoveka sa Bogom. Ovo je bez sumnje najjači od svih argumenata i svih ostalih dokaza. Čovek je u mogućnosti da iskusi stvarnu prisutnost Boga u duši i za njega lično je to najveći dokaz Božijeg postojanja. Kao odgovor jednom ateisti, najbolje ga je upitati šta mu je njegov ateizam korisnoga doneo u životu. Vrlo je jednostavno uvideti koliko čoveku donosi živa vera u Boga, a kliko nevera košta jednog ateistu. Na žalost! 

Nevera u Boga rezultira degeneracijom i pokvarenošću karaktera: Sveto Pismo govori u : (Rimljanima 1:28). „ I kako nisu smatrali vrednim čuvati pravu spoznaju Boga, Bog ih je predao pokvarenom shvaćanju da bi činili što ne dolikuje.“Kada čovek odbije spoznaju Boga, on otvara vrata u svom životu za nemoralnost. Danas je to očigledno u celom svetu. Danas vidimo čitave generacije agnostika i skeptika koji su izrasli iz tog ateizma. Rezultat je potpuni pad morala. 

Poznavanje Boga je snaga svetosti: Sveto Pismo govori u. (1. Jovanova 1:7).“Ali ako u svetlu živimo, kao što je On u svetlu, u zajednici smo jedan sdrugim, i krv nas Njegovog Sina, Isusa Hrista, čisti od svakog greha.“ Kao što je prork Izaija vizijom datom od Boga shvatio svoju grešnost i primio očišćenje svojih greha, tako i svaki čovek, što više zna o Bogu, veća je svetlost koja obasjva njegove puteve da uvidi da li su dobri ili ne. Bez sumnje, ovo je jedan od razloga što je Božiji narod primajući Duha Svetoga imao veće otkrivenje o Bogu i nimalo veći duhovni standard svetosti nego bilo koja druga crkvena zajednica. 

Definicije: 

1.        Nevernik       To je čovek koji ne veruje u istinitost bilo kakve religije, takođe ni hrišćanske. 

2.        Skeptik          To je čovek koji zauzima rezervisan stav prema bilo kojoj religiji. 

3.        Agnostik        Čovek koji niti zastupa niti negira postojanje Boga. 

4.        Ateista           Čovek koji poriče postojanje Boga. 

5.        Panteist         Čovek koji poistovećuje prirodu sa Bogo, ali poriče Božiju ličnost.  

Ako imate pitanja po ovoj temi, slobodno se javite; pokušćemo iz ljubavi prema Bogu i vama, da vam biblijski odgovorimo. Ovde pošaljite pitanje: Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je vidjeli

Odgovara – Misionar: Nikola Mijatov-Meister