Tada naučite razumevati slabosti i nesavršenosti drugih ljudi.

Ali kako možete shvatiti slabosti drugih, ako ne shvaćate svoje? A kako možete videti značenje svojih ograničenja, ako niste primili od Boga milost, kojom upoznajete sebe i Njega? Nije dovoljno drugima samo usnama opraštati: moramo im oprostiti ponizno i milosrdno. Ako im opraštamo neponizno, naše je opraštanje ruganje: ono pretpostavlja da smo bolji nego oni.

Isus je sišao u ponor naše sramote (koju mi mislimo da je skrivena, ali pred licem Božijem sve je golo i otkriveno), da nam oprosti, pošto je, u nekom smislu, postao niži od nas sviju. Zato ne smemo drugima opraštati sa uzvišenih prestolja, kao da smo bogovi koji gledaju s Neba dole na njih.

Moramo im oprostiti u plamenu njihovog stradanja, jer Hrist, po našem praštanju, još jednom silazi da ugasi taj osvetni plamen. On to ne može učiniti, ako mi ne oprostimo drugima Njegovom milošću. Hrist ne može ljubiti bez osećaja i srca. Njegova je ljubav jednako ljudska kao i božanska, i naša će ljubav biti karikatura Njegove, ako ko tvrdi da je samo božanska, a ne pristaje da bude i ljudska. Kada druge ljubimo Njegovom ljubavlju, nadvladavamo zlo u svetu Božjom ljubavlju i milošću, i dok činimo tako teramo sve zlo iz naših srca.

To zlo u nama je više nego moralno. Postoji i psihološko zlo, iskrivljenje što ga je uzrokovala sebičnost i greh. Dobre moralne pomisli dovoljne su da isprave što je formalno zlo u našim moralnim delima. Ali da naša ljubav može ozdraviti rane greha u čitavoj našoj duši, mora dopreti Sveti Duh u najdublje dubine naše čovječje naravi, da iščisti svu zarazu teskobe i lažne krivice koja izlazi iz oholosti i straha, da oslobodi ono dobro što ga je zaustavljala sumnja, predrasuda i pretvaranje.

Sve u našoj prirodi mora naći svoje pravo mesto u životu dobrotvorne (Agape) ljubavi, tako da se ceo čovek može obratiti Bogu, da se ta cela osoba može posvetiti, a ne samo misli njegove volje. Bog koji je neograničeno bogat postao je čovekom da oseti siromaštvo i bedu paloga čoveka, ne zato što Mu je trebalo to iskustvo, nego jer je nama bio potreban Njegov primer. Sada, kada smo videli Njegovu ljubav, ljubimo jedan drugoga kao što je On ljubio nas. Tako će Njegova ljubav raditi u našim srcima i preobraziti nas u Njega.

Evanđelje po Jovanu 3:16, nam poručuje:

“Bog je tako ljubio svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki ko veruje u njega ne propadne, nego da ima večni život”.

I dalje kaže Gospod: "kakvom merom mi budemo prašatali drugima, tako će On praštati nama!

Ako imaš pitanja po ovoj temi, javi se. Rado ću ti biblijski pomoći da prepoznaš Božiju ljubav.

Piši nam na E-mail: Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je vidjeli                                                                         

Odgovara: misionar, Nikola Mijatov-Meister