“Moj muž mi više nije prijatelj.”  “Jedini trenutak kada obraća pažnju na mene jeste kada  je željan seksa.” “Nikada nije tu za mene kada mi je najpotrebniji.” “Kada povredi moja osećanja ne izvinjava se.” “On živi svoj život kao da nismo u braku; retko uzima i mene u obzir.” “Mi smo kao brodovi koji se mimoilaze u noći, on ide svojim putem a ja svojim.” “Moj muž je za mene postao stranac - Ja čak i ne znam više ko je on.” “On ne pokazuje nikakvo interesovanje za mene ili za ono što ja radim.” 

One kupuju većinu knjiga o braku kako bi pokušale da ga poboljšaju i one su inicijatori mnogih bračnih savetovanja. One se često žale na svoje brakove svojim najbližim prijateljima a ponekad i bilo kome ko je spreman da ih sašluša. Takođe podnose tužbu za razvod duplo češće nego muškarci. Zašto žene deluju toliko nezadovoljne brakom? Šta one žele od svojih muževa? Šta ih toliko muči u braku pa je većina njih spremna da rizikuje budućnost svoje porodice kako bi to izbegle?

Zašto žene napuštaju muškarce? 

Svakodnevno sam suočen sa ženama koje su izuzetno isfrustrirane svojim  brakovima. One obično ne pokazuju nikakvu nadu da će njihovi muževi ikada shvatiti šta ih to frustrira, a kamoli da se dovoljno promene kako bi rešili problem. Iz njihove perspektive, bračne probleme stvaraju njihovi muževi koji daju veoma malo ili ništa od sebe kako bi ih rešili. Žene imaju težnju da sebe vide kao glavnu silu za rešavanje problema, i kada one odustanu od svojih pokušaja, sa brakom je obično završeno. Kada razgovaram sa njihovim muževima, oni obično imaju potpuno drugačije objašnjenje zašto se njihove žene osećaju tako kako se osećaju. Oni često osećaju da su očekivanja žena uopšte a posebno njihovih žena, postala apsolutno van domašaja. Ovi muškarci, koji osećaju da su uložili džinovski trud da budu brižni i osećasjni prema svojim suprugama, ne dobijaju nikakvu pohvalu za svoj popriličan doprinos u porodici.

Oni se osećaju pod ogromnim pritiskom da poboljšaju svoju finansijsku podršku, da poboljšaju način na koji vaspitavaju decu, kao i da poboljšaju način na koji se ophode prema svojim ženama. Mnogi muškarci koje viđam su emotivno iscrpljeni i imaju osećaj da za sav svoj trud, ne dobijaju ništa drugo osim kritike. Jednostavnija uloga muževa u proteklim decenijama sada je zamenjena mnogo složenijom i potpuno zbunjujućom ulogom, posebno u njihovom odnosu prema svojim suprugama. Neki dolaze do zaključka da su žene rođene da se žale a muškarci moraju to da ignorišu da bi preživeli. Drugi osećaju da su žene počele toliko da očekuju od muškaraca da im je nemoguće ugoditi, tako da nema svrhe uopšte pokušavati. Veoma malo muškaraca, ovih dana, osećaju da su naučili kako da postanu onakvi muževi kakve su njihove supruge želele, a taj zadatak kao da postaje sve teži i teži.

Osnove za razvod:

Opažen neuspeh muškaraca da zadovolje svoje žene je naglašen činjenicom da žene podnose tužbu za razvod duplo viže nego muškarci. Drugim rečima, njihovo nezadovoljstvo u braku često dovodi do razvoda. Najčešći razlog koji žene daju kada napuste svoje muževe jeste "mentalna okrutnost." Kada se iznesu pravne osnove za razvod, oko jedne polovine žena izjavljuje da je bilo emotivno zlostavljano. Medjutim, mentalna okrutnost koju one opisuju u retkim slučajevima je rezultat pokušaja njihovih muževa da ih dovedu do ludila. Obično je u pitanju ravnodušnost njihovih muževa, nedostatak komunikacije kao i ispoljavanje drugih oblika zapostavljanja. Još jedan razlog za razvod koji se prijavljuje gotovo isto onoliko koliko i mentalna okrutnost jeste samo "zapostavljanje." Ovo podrazumeva kako emotivno napuštanje tako i fizičko.

Muževi koji rade daleko od kuće, ponekad ostavljajući svoje supruge same i po nekoliko dana, ili nedelja, ili meseci spadaju u ovu kategoriju. Kada se zajedno grupišu svi oblici bračnog zapostavljanja, shvatamo da su oni daleko iznad svih drugih razloga uzrok zašto žene napuštaju muževe. Iznenađujuće je da samo nekolicina žena se razvodi zbog fizičkog zlostavljanja, neverstva, alkoholizma, kriminalnog ponašanja, lopovluka ili nekih drugih ozbiljnih razloga. Zapravo, ono što mene zbunjuje su žene u ozbiljnoj fizičkoj opasnosti koje odbijaju da napuste muževe koji ugrožavaju njihovu bezbednost. Jednostavno rečeno, žene napuštaju muževe kada se osećaju zapostavljene. Zapostavljanje objašnjava gotovo sve razloge zbog kojih žene napuštaju i razvode se od muževa.

Nemam nikakvih problema pri ubeđivanju većine muževa da je verbalno i fizičko zlostavljanje dovoljan razlog da bi ih njihove žene napustile. Takođe, u zadnje vreme je došlo do sve većeg društvenog pritiska na muškarce da izbegavaju fizičko i verbalno povređivanje svojih žena. Ali, zapostavljanje je mnogo teže objasniti, kao što ga je i mnogo teže prevazići od zlostavljanja. Iako je to najveći razlog zbog kojeg žene napuštaju svoje muževe, teško je ubediti muškarce da je to dovoljno dobar razlog, i nešto što bi trebali da izbegavaju po svaku cenu. Neke od najčešćih žalbi koje čujem od žena jesu, "On me ne ignoriše samo kada je željan seksa, on sedi i gleda televiziju a mogao bi da razgovara sa mnom, retko kad me pozove da vidi kako sam, on povređuje moja osećanja a nikada se ne izvine: Umesto toga, kaže mi da sam suviše osetljiva."Većini muževa ove pritužbe su potpuno strane.

Oni osećaju da njihove supruge previše zahtevaju, i da bi većina žena bile izvan sebe od radosti kada bi bile udate za njih. Njihove supruge su postale razmažene, shvataju njihov trud kao zdravo za gotovo i imaju nerealna očekivanja. Da li žene očekuju previše od svojih muževa ili muževi daju za svoje žene manje nego što bi trebali? Dokazivao sam muževima ponovo i ponovo da njihove supruge obično ne očekuju previše od njih, a kada oni razumu i odazovu se na potrebe svojih žena, optužbe prestaju i počinje predivan brak. Šta više, njihove žene ne očekuju više truda s njihove strane. Umesto toga, one očekuju da njihov trud bude usmeren u drugom pravcu. Nije mnogo teže zadovoljiti žene ovih dana; to jednostavno zahteva promenu u prioritetu truda koji ulažemo. Šta žene traže u muškarcima? One žele srodnu dušu, nekoga kome veruju i ko je tu za njih kada imaju problema, koji ozbiljno shvata njihova osećanja kada dođe do donošenja odluka. Nekoga sa kim osećaju emotivnu vezu.

Ja koristim kuću kao ilustraciju da bih pomogao muževima da shvate kako se njihove žene osećaju. Svaka soba u kući predstavlja jednu od muževljevih uloga u životu. Postoji soba za njegov posao sefa proizvodnje, jedna soba je za sport, jedna za njegov novi  auto, jedna za njegovu baštu, jedna za njegovu decu, jedna za crkvu i, da, jedna za njegovu ženu. Dok prolazi kroz jedan običan dan, on posećuje razne sobe kada se nađe suočen sa ulogom koju ta soba predstavlja. I kada se nađe u određenoj sobi, druge su blokirane izvan njegovog uma kako bi on mogao da usredsredi apsolutnu pažnju na ulogu koju igra u tom trenutku. On čini sve najbolje kada ga ništa ne ometa, i više voli da svaki problem rešava punom snagom i svom kreativnošću kako bi dao sve od sebe u svakoj ulozi koju igra. Žene kod većine muževa su samo jedna od mnogih soba u ovoj zamišljenoj kući. Ona predstavlja ulogu “muža.” Kada se nađu u toj sobi, oni obično pokušavaju svojim suprugama da pruze potpunu pažnju i posebno se trude da ispune njihove potrebe. Oni takođe ulaze u tu sobu kako bi njihove potrebe bile zadovoljene, posebno potreba za seksom.

Ono što najviše frustrira žene jeste to što su potisnute samo u jednu sobu u zamišljenoj kući njihovih muževa umesto da budu prisutne u svakoj sobi. Drugim rečima, one žele da budu sastavni deo čitavog muževljevog života, a ne dabudu potisnute u jedan ćošak. Bez takve integracije, ne može doći do emotivnog povezivanja, sjedinjenja duha, osećanja intimnosti, a u mnogim slučajevima, nema ni seksa. Kako bih pomogao muževima da izbegnu ovaj neprijatan ishod, pokušao sam da im pokažem kako da postanu i ostanu emotivno povezani sa svojim suprugama pozivajući ih u svaku sobu njihove kuće. Oni uče kako da postanu više od uloge “muža” svojim ženama.

Oni uče kako da uključe svoje supruge u svaki deo njihovog života. Kada savetujem nekog muža, objašnjavam mu da on treba da pozove svoju suprugu u svaku sobu njegove kuće. Bez obzira na njegovu ulogu ili odgovornost, on bi trebao da uzme u obzir svoju suprugu prilikom donošenja svake odluke. Kada se jednom uputi pozivnica, rezultati su zapanjujući! Kada muž pozove svoju ženu u svaku sobu njegove kuđe, ona mu pomaže da promeni svoje prioritete. Ona ga podseća da se njena osećanja veoma razlikuju od njegovih. Kao rezultat toga, on počinje da živi svoj život jedan način koji se podudara sa njenim potrebama i vrednostima. On uči kako da izbegava navike koje dovode do toga da njegova žena bude nesrećna, i uči kako da se brine o njenim najvažnijim emotivnim potrebama. On takodje uči kako da joj posveti svoju potpunu pažnju i kako da planira vreme kada če biti nasamo sa njom.

POLISA ZAJEDNIČKOG SPORAZUMA:

Kako bih pomogao muškarcima da uključe svoje supruge u svaku sobu, ohrabrivao sam muževe da postuju polisu zajedničkog sporazuma: NIKADA NEMOJ URADITI BILO ŠTA BEZ  SPORAZUMA IZMEĐU TEBE i TVOG BRAČNOG DRUGA.Ova polisa pomaže muškarcima da uzmu u obzir osećanja svojih supruga kad god donose neku odluku. Oni izbegavaju nepromišljene navike, uče kako da ispune emotivne potrebe na obostrano uživanje i rešavaju svoje konflikte.  

Sve ovo stvara bračnu usklađenost i emotivnu povezanost. Reči "bilo šta” u polisi se odnose na sve aktivnosti muža koje se odvijaju u svakoj od soba. Tako da kad god se on ponaša u skladu sa polisom, on uči da razmislja o reakciji svoje supruge na sve što učini, a ne samo na ono što se dešava u sobi "muža. "Neki tvrde da bi samo sporazum bio od velike koristi, zašto insistirati na ushićenom sporazumu? Zato što želim da parovi izbegavaju sporazume koji su pod prisilom ili samo-požrtvovani. Želim da parovi nauče kako da dođu do sporazuma koji će uzeti u obzir obostrane interese odjednom. Ohrabrivao sam parove da nastave sa pregovaranjem sve dok ne stignu do postignutog sporazuma zato što će jedino takav sporazum izdržati test vremena. Mnogi muškarci se žale da ako pozovu svoje supruge u svaku sobu njihove zamišljene kuće, njihove žene će potpuno ovladati a oni će izgubiti svoj mir i slobodu. Oni zamišljaju kako njihovi identiteti nestaju i shvataju da su samo senka onoga što su nekada bili. Međutim, polisa zajedničkog sporazuma sprečava da dođe do tog nesrećnog ishoda.

Zajednički sporazum znači da i muž i žena moraju zajedno da budu ushićeni, i niko ne rizikuje gubitak svog identiteta niti pada u ropstvo kada moraju da budu ushićeni u vezi svake odluke. Cilj je da postanu jedinstvenih namera i duha, a ne da nadvladavaju ili kontrolišu jedno drugo. 

Koliko je to jednostavno?

Parovi koji već imaju tu emotivnu vezu gotovo bez problema postuju ove polise zato što su oni već naučili kako da se ponašaju na osećajan i brižan način u svakoj od svojih životnih uloga. Međutim, emotivno udaljeni parovi u početku imaju velikih poteškoća sa polisom. Oni su navikli da rade ono što je njima po volji bez obzira kako će to uticati na bračnog druga, posebno kada igraju određenu ulogu. Ali, ako slede polisu samo na jedan dan, oni počinju da shvataju kako je njihova nepromišljenost stvarala emotivnu udaljenost. Dok parovi primenjuju ovu polisu pri svakom od njihovih svakodnevnih planova i aktivnosti, oni počinju da osećaju brigu jedno za drugo i ohrabreni su obostranom pažnjom.  Vremenom, njihova emotivna veza postaje sve čvršća, a polisu je sve lakše i lakše slediti jer postaju srodne duše.

Muškarci koji postuju polisu zajedničkog sporazuma misle na svoje supruge tokom čitavog dana, jer dok donose odluke oni se pitaju kako bi se njihove supruge osećale. Telefonski razgovori se obavljaju kad god se pojavi sumnja. Kako vreme prolazi, ovi muškarci sve više postaju osetljivi na osećanja svojih supruga. Ako muževi razmišljaju o osećanjima svojih žena prilikom donošenja svake odluke, tražeći mišljenje svojih supruga čim se pojavi neka nejasnoća, oni stvaraju usklađen način života. Polisa zajedničkog sporazuma pomaže pri stvaranju razumevanja, emotivne veze, intimnosti i romantične ljubavi u braku. Mučkarci koji nauče kako da uzimaju u obzir osećanja svojih žena ispunjavaju njihove najvažnije emotivne potrebe. Oni takođe uče kako da prevaziđu sebične navike koje čine da se njihove supruge osećaju tako nesrećne, pošto ove navike ne ispunjavaju standard uzajamnog sporazuma. Vremenom, oni dožive ono čemu se svaki par nada da će ostvariti u braku: zajedništvo sklada i ljubavi. Žena neće napustiti čoveka koji je poziva u svaku sobu njegove kuće. To je zato što ona neće stajati pred vratima soba njegove kuće osećajući se kao stranac. Ona je dobrodošla u njegovu čitavu kuću kao njegov dragoceni životni partner.

Biblijski lek i isceljenje povređenih:

je moguće zbog Isusove smrti i vaskrsenja. I ti možeš kazati sa psalmistom Davidom "Otkrićeš mi putanju života, pred tobom ću biti u radosti, Ti me štitiš, ja sam blažen-a večno. Ako želite da započnete taj Božiji “novi život” potpune radosti morate doći Isusu Hristu koji vas čeka. On vam i sada govori kroz Svetoga Duha u vašem srcu: "POKAJ se i veruj Evanđelje". Svima vama kojima je stalo do spasenja svojih duša, i duša vaših najbližih, vaših prijatelja preporučujem ovu molitvu; naučite je napamet, i govorite je iz srca, tada će Bog učinini čudo pomirenja za vas, i biće te slobodni od svake sotonske napasti u vezi sa zapostavljanjem, sebičnosti, ponosa, laži, preljubom, kao i svih ostalih napastima.

MOLITVA:

"Isuse Hriste, Sine Božiji, priznajem ti da sam grešnik.  Hvala ti što si umesto mene umro na krstu i prolio svoju krv umesto moje. Hvala ti što si vaskrsnuo-uskrsnuo i što mi daješ silu Svetog Duha da od sada živim tebi na slavu novi život. Prihvatam te za svog Spasitelja i Gospoda. Uđi u moj život, promeni moje misli, moje srce, moje celo biće prema mojoj suprugi-u. Budi Gospod i vodić mog novog života. Želim da živim-o od sada u snazi Tvoga Duha do kraja života."  Amin!

U Bibliji, odnosno u Božijojoj Reči poručuje Apostol Pavle, Bog može da nas oslobodi od svih greha nemorala i ako pazite na Božije poruke u Bibliji, i ako o tome učite imaćete srećan brak, i moći ćete se sačuvati od epidemie zla našeg vermena. Biblija 1. Poslanica Korićanima glava 6, stih 11.

       _______________________________________________________ 

-