Neki ljudi se boje i kao da ne veruju da im gresi mogu biti oprošteni i ta bojazan ponekad poprima oblik bolesti. Osećaj straha se temelji na nedostatku vere, nade i ljubavi prema milosrdnom Gospodu, ili pak na čestom ponavljanju greha. Trudi se da ne grešiš i onda će se, uz Božju pomoć, smanjiti i briga za to da ti Gospod neće oprostiti.

Ne usuđuj se da pomisliš da su tvoji gresi toliko veliki da nema smisla kajati se. Ko prima naše pokajanje? Ko isceljuje naše grehovne rane? Svemogući Bog.

Zapamti: Svemogući. Svemogući Lekar! I kao takav, On čini mogućim oproštaj i najtežih mogućih greha. Ima takozvanih neispoveđenih greha sa kojima mnogi žive mnogo godina, a možda i čitavog svog života. Sve vreme oni imaju želju da ih otkriju svešteniku, ili bratu po Hristu, ali ih je previše sramota da o njima govore i tako prolazi godina za godinom.

Međutim, oni stalno muče dušu i pripremaju joj večnu osudu. O, kako se treba plašiti nepokajanih i neispoveđenih greha! Naš život je, kako kaže Apostol Jakov, isto što i para (Jakovljeva 4:14), danas smo živi, a sutra nam se sprema kraj.

Sam sam bio više puta u takom vakumu i duševnom progonstvu zbog počinjenih greha, i znam o čemu ti govorim! Samo zli duhovi na čelu sa sotonom se raduju kada ti duševno boluješ i patiš.

Zato kaži sotoni STOP! Daj mu momentalni otkaz, predaj Gospodu Isusu Hristu sav tvoj bol i teret, jer ti ne znaš kada ističe tvoj rok trajanja na zemlji.

Gde ćemo tamo sakriti svoje grehe? Prepoznao sam da se treba stideti greha, a ne pokajanja! Pokajanje je pobeda nad samim sobom, pobednički trofej zbog kojeg je onaj koji se pokajao dostojan svakog poštovanja i časti, kroz Isusovo delo na krstu. Amin.

Ako imaš pitanja po ovoj pročitanoj temi, slobodno mi se javi.

Bog je Ljubav!