Širom sveta ljudi se udružuju i formiraju razne zajednice, organizacije i grupe. Razlozi su razičiti, a najčešće je u pitanju materijalna potreba.

Novac i sticanje materijalnih bogatstava predstavljaju glavnu preokupaciju savremenog čoveka - formiraju se partnerska preduzeća, prave se međudržavni ugovori i ceo svet se ujedinjuje zbog jednog i "najvažnijeg" cilja – a to su: ostvarivanja što većeg materijalnog bogatstva. Kvalitet života, kako većina ljudi veruje, direktno je povezan sa količinom materijalnog bogatstva. Sa druge strane, postoji zajednica koja se ne bavi pitanjem materijalnog bogatstva. Takva zajednica se uspostavlja radi stvaranja dobrih ljudi.

U ovu zajednicu ulaze mladić i devojka (ili muškarac i žena) koji su dovoljno duhovno i fizički zdravi i zreli, i dovoljno materijalno bogati da bi mogli to svoje zdravlje, zrelost i bogatstvo da unapređuju na jedan poseban, uzvišeniji način.

Istina jeste da za stvaranje bračne zajednice nisu potrebna velika materijalna bogatstva, ali je potrebno veliko duhovno bogatstvo. Čovek je duhovno biće i pitanje njegove sreće je direktno povezano sa duhovnošću, odnosno sa njegovim karakterom, koji se tiče morala, poštenja i svega onoga što je uzvišeno.

Sa druge strane, za sticanje materijalnih bogatstava nije potrebna velika duhovnost i moralnost, ali su potrebna velika materijalna sredstva. Formiranje bračne zajednice je prvi i najvažniji korak u formiranju porodice (ili porodične zajednice).

Porodica je zajednica dobrih ljudi i izvor najveće sreće, mira i materijalnog blagostanja. Dakle, iz bračne zajednice proizilaze dobri ljudi i dolazi do stvaranja porodice. Što više dobrih ljudi – to je jača porodica, a time i veća sreća, bogatstvo i svaki drugi uspeh za svakog od članova porodice.

Ulaženjem u bračnu zajednicu osoba postaje Božji saradnik u stvaranju dobrih ljudi. Sve što je u početku stvoreno u ovom svetu,stvoreno je sa ciljem stvaranja dobrih ljudi i zato brak predstavlja zajednicu tri osobe - mladića, devojke i Boga.

Mladić i devojka, u prisustvu Boga, obećavaju jedno drugom, a takođe i Bogu, da žele svoj život da oplemene na jedan poseban način - način koji je Bog predvideo za čoveka.

Učestvovanjem u stvaranju dobrih ljudi, osobe koje ulaze u brak ostvaruju sebe kao bića, dostižu najviši mogući stepen napretka, sreće i blagostanja, stvaraju najjaču moguću materijalnu sigurnost za sebe i članove porodice, a kvalitet njihovog života i sreća ne zavise od dešavanja u spoljnom okruženju.

Drugim rečima, prava bračna zajednica sjajno funkcioniše u svim okolnostima - i u vreme mira, ali i u vreme rata, bolesti, kao i u vreme raznih drugih nesreća i nepogoda.

Svakome od nas je poznato da kada smo sa nekim koga volimo, nije nam toliko bitno okruženje. Biti u zatvoru, ratu ili biti bolestan je nešto što se lako nadvladava i pobeđuje kada pored sebe imamo dobrog čoveka ili ženu.

Živeti za nekoga, i zbog nekoga, je najveća misija koju čovek može da dosegne, i jedina aktivnost koja čovekovom životu može dati pravi smisao i sreću. Zato ne treba da nas čudi što su, u netako davnoj prošlosti, ljudi često puta bili spremni da daju svoj život za spas onih koje vole.

1 Činjenica je da živimo u svetu u kome postoje tačno utvrđeni zakoni. Naučnici izjavljuju da su ti zakoni "na ivici noža".

2 čime žele da kažu da bi i najmanja odstupanja od pojedinih fizičkih zakona izazvala kolaps univerzuma.

Brak i porodica: Zašto brak?

(Posebno odgovornost muža i žene) -  klikni ovde: Sveto pismo o odgovornosti supružnika

Čovekov život je najsloženija pojava u prirodi i sigurno da postoje zakoni koji tačno definišu kako čovek može uspešno da funkcioniše i da ostvari najviše domete sreće i blagostanja. Sve te zakone je uspostavio isti Onaj koji je stvorio univezum, i ne samo da ih je objavio čoveku u pisanoj formi, nego ih je utisnuo u čovekovo biće.

Svako od nas ima savest, odnosno urođeni mehanizam za prepoznavanje onoga što je dobro. Ukoliko čuvamo i unapređujemo ovaj mehanizam, bićemo u stanju da prepoznamo put napretka i sreće. Prema uspostavljenim zakonima, čovek može da dosegne sreću jedino ukoliko nastoji da drugima čini dobro, ukoliko nastoji da druge usreći (Ovde treba praviti razliku između pojmova "usrećiti", i nečeg suprotnog - "povlađivati" ili "ugađati". "Usrećiti" znači učiniti nešto što će duhovno unaprediti čoveka, a "povlađivati" ili "ugađati" znači ispunjavati sebične želje koje čoveka unazađuju i vode u propast).

Nije moguće čoveka usrećiti, ako on to ne želi. Istinska i prava sreća proizilazi iz duhovnog napretka, iz kojeg dalje proizilaze svi drugi oblici napretka (materijalni, društveni itd). Mnogi ljudi teže isključivo ka destruktivnim oblicima zadovoljstva i njih je veoma teško, ili gotovo nemoguće usrećiti.

Njihova "sreća" proizilazi iz nekog od popularnih načina zabavljanja (žderanje, pijanstvo, drogiranje, seksualne perverzije i slično). Osobe koje ulažu u svoju duhovnost i moralnost lako će prepoznati druge osobe sličnih afiniteta i sa njima uspostaviti prijateljstvo.

Dragi čitatelji, raduje nas ukoliko vam je ovo izlaganje o "bračnoj zajednici" pomoglo da sagledate prioritete o najsvetijoj Božijoj instituciji  "Brak". A ako ste u našem regionu i želite da razgovarate sa nama po tim pitanjima, ili ako imate druga pitanja, ili želite pismeno da nas kontaktirate izvolite! Od srca ste dobrodošli!

Ovaj link je od velike koristi za veće saznanje o Božijem planu za vaš život. Klikni u Upoznati Boga

Božiji blagoslov i mir,
za DobraVest:sveštenik Nikola Mijatov