Dragi čitaoci, iz ljubavi prema Isusu Hristu i vama prezentujemo ovu biblijsku istinu o značaju Gospodnje Večere. Ovaj biblijski obred (uspomenu) prepoznaju svi nanovo rođni hrišćani-kršćani. Tu svetu "Istinu" uredbu jasno je postavio sam Gospod Isus Hrist. On je vrlo jasnim jezikom odredio Njen značaj, koja treba da bude razumena samo tako, kako je On to obrazložio. Kada bi to doslovno bilo izvršeno, nebi postojalo delenje među hrišćanima, nebi bilo razlike i prepirke u razumevanju i izvršenju ovog Svetog čina koji je upravo ostavljen za spomen svim hrišćanima dok On, Gospod Isus Hrist ponovo nedođe. Njegov cilj u ovoj uredbi bio je, i ostao: Njegovo zajedništvo s nama u Crkvi koju je On osnovao i utvrdio na zemlji, tj. Telu Njegovom čija je On Glava. Kada god čitam o toj Isusovoj zapovesti, pitam se: Zašto se ta Isusova uredba ne izvršava po Božijoj volji, već po volji onih koji rastavljaju hrišćane? Zašto sveštenstvo to neobjavi narodu? Upravo to me obavezuje da što argumetuje Biblija, odnosno Sveto Pismo bez friziranja i šminkanja vam predstavim, a vi izaberite Istinu. Dok ovo budete čitali, neka vas Sveti Duh nauči Istini.

Gospodnja Večera je čin koji kroz hleb i vino simbolizuje našu zajednicu u smrti Gospoda Isus Hrista. Taj čin treba držati do Hristovog ponovnog dolaska. Hleb koji se lomi je slika Hristovog tela u kome je Gospod odneo naše grehe na krst. 1. Pet. 2:24 Vino nas podseća na Njegovu svetu krv, koja je prolivena za oproštenje naših greha. Isus Hrsit je umro samo jednom i Njegovo telo se više nikada neće lomiti, i neće se  ponovo prolivati Njegova sveta krv. Uzimanje večere Gospodnje neprestalno nas podseća na delo koje je Isus Hrist učinio za naše spasenje 1. Korinćanima 11:23-26. Mnogi teolozi uče da se hleb i vino doslovno pretvaraju u Hristovo telo i krv, iako je očigledno da ovi elementi ne menjaju svoju spoljašnost.

Ovaj pogled naziva se transsupetancija.

Prema rimokatoličkom shvatanju, misa je žrtva i produžetak Hristove smrti. Sveštenik ima tajanstvenu moć da posveti elemente, koji tada stvarno postaju Hristovo telo i krv. To je učenje da se hleb i vino u svojoj suštini promenuli. Vernici tada obožavaju posvećene elemente. Ovakvo shvatanje je potpuno protivno Bibliji, odnosno Svetom Pismu, odnosno Zapovesti o izvršenju ovog Svetog čina, a koju je lično izrekao i uspostavio Isus Hrist. Tim tumačenjem uključuju svoju ideju da se telo Isusa Hrista stalno lomi i iznova prinosi, tj. dodaje se Hristovoj žrtvi ovaj ritual kao da ona sama od sebe nije dovoljna. Na suprot ovome, Sveto Pismo jasno uči da je Isusova smrt bila potpuna, dovoljna i jednom zauvek. Rim.6:10; Jev. 9:11-12; 10:10

Sveštenstvo Luteranske Crkve odbacuje shvatanje mise kao žrtve, klanjanje hostiji (posvećenim elementima) i učenje o transsupstacijacija. „Telo Hristovo primamo s hlebom i vinom“. Time se zadržava ideja Isusa Hrista da je On fizički prisutan i da se vernici hrane njegovim telom, ali On nije u hlebu i vinu, nego je fizički s njima“. Isus Hrist reče- citat: „Ovo je telo moje“ tumače se kao da znače: „Ovo hleb prati moje telo u nebo“.  Nepotrebno je reći da je ovo pogrešno tumačenje Isusovih reči i u sukobu je s istinom da je telo Isusa Hrista fizičko telo u nebu. Gospod Isus je samo duhovno prisutan na zemlji, podsredstvom Svetog Duha.

Dragi prijatelji Isusa Hrista; Izvor snage je u Isuus Hristu, a ne u elementima hlebu i vinu. Božiji Sin je prisutan, ali ne Svojim proslavljenim telom, već Svetom Duhom u srcima vernika.

Uverite se: Mat. 26:26-29; Marko 14:2-26; Luka 22:14-20. Isus je ovo izgovorio pre nego što je bio raspet. Njegovo telo je tom prilikom bilo celo. Svojim rukama je prelomio hleb i uzeo „od roda vinogradtskog“. Prema tome, ove reči Isusa Hrista u kontekstu treba duhovno tumačiti, ane bukvalno. Prelomljeni hleb podseća na Isusovo telo, ali i dalje u suštini, ostaje hleb. Znači, hleb ne postaje bukvalno telo, nego je to samo ilustracija, slično Hristovim rečima, gde On kaže za sebe: „Ja sam vrata“ Jov. 10:7; Jov. 6:48-58. U ovom odlomku Evanđelja, Judeji su bukvalno razumeli Hristove reči i tako pogrerešili.

Isto tako greše i oni koji tvrde da se hleb i vino doslovno pretvaraju u Hristovo telo i krv. U svojoj suštini elementi ostaju nepromenjeni.

„Jesti Hristovo telo“ znači dolaziti k Njemu, a „piti Njegovu krv“ znači verovati Njemu, kaže Biblija u Jovan 6:35.

Vrlo standardni primer Isusovog izražavanja je "stvari usporediti", upraktičnim pričama i ilustracijama, kao u Evanđelju po Luki 8:9-11.                                   

Iako učesnik u večeri Gospodnjoj ne uzima proslavljeno fizičko telo Isusa Hrista (koji sedi s desne strane Božijeg prestola) i suština elementa ostaje nepromenjena – vernik ipak verom ulazi s proslavljenim Hristom. Gospodnja večera na taj način se shvata kao sredstvo milosti. Kada vernik ne učestvuje u večeri Gospodnjoj, duhovno osiromašuje. Pri Gospodnjoj večeri ne samo što sa zahvalnošću gledamo unazad na žrtvu Isusa Hrista, nego i unapred – prema Njegovom drugom dolasku (1. Korinćanima11,26). Ponovni dolazak našeg Gospoda Isusa Hrista blažena je nada misije, Crkve i svakog pojedinog obraćenog hrišćanina.

Gospod Večera podseća na naše jedinstvo sa svima drugim obraćenim hrišćanima u Telu Hristovom. 1.Kor. 11:27-32 poznati Božiji sluga kaže sledeće: „Ovom svetom činu pristupa se na dostojan način. Jesti nedostojno znači jesti, a da predhodno nismo priznali neki svoj svesni greh. Greh moramo priznati i ostaviti, doživeti od Boga oproštenje i očišćenje pre nego što uzmemo udela u večeri Gospodnjoj. Bog, dakle, kaže verniku da se ispita. Drugim rečima, vernik treba da osudi svoj greh, ako to neučini sebi jede i pije sud. Međutim to neznači da „jede“ prokletstvo, nego sud. Odnosno, biće kažnjen. To može, ali i ne mora da bude razlog zašto su mnoga Božija deca slaba i bolesna. Za neke piše i da su umrli. Reč je o fizičkoj smrti, a ne večnoj kazni. Zato nam Gospod kaže da ako mi sami osudimo svoje grehe, nećemo biti osuđeni. Kada nas Bog sudi, On nas disciplinuje. I to čini zato što smo Njegova deca i što ne želi da nas osudi zajedno s nevernim svetom. Večeru Gospodnju dele starešine i đakoni lokalnih crkava odnosno posvećeni ljudi, koji su puni Svetog Duha što se vidi po njihovom životima.   Galatima 5:22-23.

Gospodnjoj večeri ne bi smeo da pristupi čovek koji nije obraćen Isusu Hristu i koji se nije pokajao. Ali svaki ko prima Isusa Hrista kao ličnog Spasitelja treba ohrabriti da se krsti u vodi i učestvuje u Gospodnjoj večeri što i mi praktikujemo Dela Ap. 2:41-42; 22:16. Mnoge hrišćanske crkve ne odobravaju pristup večeri Gospodnjoj osobama koje nisu krštene biblijskim krštenjem u vodi, što i mi praktikujemo.

Koliko često treba da se opslužuje Gospodnja večera? Neke crkve čine to svaka tri meseca, druge svaki mesec, a ima crkve koje to čine svake nedelje. Sveto Pismo govori u Delima Ap. 20:7 piše da su se hrišćani u Troadi sastajali prvog dana u nedelji da lome hleb, pa se iz toga može zaključiti da je Gospodnja večera bila svake nedelje, što smo i mi preuzeli.

Dragi prijatelji Isusa Hrista-Krista

Diskusiju o Gospodnjoj večeri privodimo kraju. Ali, želim pre togada da vas upitam: Da li poznajete Isusa? Da li je ova diskusija govorila vašem srcu? Ako jeste, da li možda želite da se molite sa nama zajedno za odgovore koje evetualno u vezi sa ovom temom tražite, ili oslobođenje od sumnje koja vas rastavlja sa Bogom? Ako još niste svoj život predali Isusu Hristu, a to želite a neznate kako, i odakle početi, javite nam se, iz ljubavi prema Bogu i vama, rado će mo vam pomoći da to učinite, jer tada će početi radostan i novi život u vama. Radujemo se vašem javljanju!

                                    Božiji blagoslov!                                         

Odgovara - Misionar: Nikola Mijatov-Meister