Najvažnija stvar koju možemo da uradimo za one koji su uključeni u kult ili neku lažnu religiju je, da se molimo za njih. Treba da se molimo da Bog promeni njihova srca i da otvori njihove oči (Druga Korinćanima 4:4). Treba da se molimo da ih Bog ubedi da im je potrebno spasenje kroz Isusa Hrista (Jovan 3:16). Bez sile Božije i ubeđenja Svetog Duha, nikada nećemo uspeti da ubedimo bilo koga u istinu (Jovan 16:7-11).

Mi isto tako treba da živimo pobožan život pred njima, tako da mogu da vide promenu koju je Bog napravio u našim životima (Prva Petrova 3:1-2). Treba da se molimo za mudrost kako da im služimo u sili (Jakov 1:5). Posle svega ovoga, treba da budemo voljni da hrabro podelimo Evanđelje. Neophodno je da objavimo poruku spasenja kroz Isusa Hrista (Rimljanima 10:9-10). Mi treba da smo uvek spremni da odbranimo našu veru (Prva Petrova 3:15), ali to treba da činimo pažljivo i sa poštovanjem. Jednom sam imao susret sa nekolicinm članova kulta, i prijatelj koji je bio samnom im je objavio istinu, ali to nije uradio sa pažnjom ili poštovanjem. U stvari, članovi kulta su imali mnogo više "hrišćanskog" u svom stavu i ponašanju nego moj prijatelj. Mi smo možda dobili bitku za istinu, ali smo izgubili rat u bici za duše koje smo želeli da dosegnemo.

U krajnjoj liniji, spasenje onih kojima svedočimo treba da ostavimo Bogu. Božija sila i blagodat su te koje spasavaju ljude, a ne naš napor. I dok je dobro i mudro da smo spremni da pružimo snažnu odbranu i da imamo znanje o lažnim verovanjima koja nam se suprotstavljaju – ni jedna od ovih stvari neće doneti spasenje onima koji su u zamci kulta ili lažne religije. Najbolje i najviše koje možemo da uradimo za njih je da se molimo za njih, da im svedočimo i da živimo hrišćanski život pred njima – pouzdajući se da će Sveti Duh učiniti da oni budu privučeni, ubeđeni i obraćeni.